Strpljenje nije stvar izbora, već karaktera koji se godinama u pojedincu,
kom je stalo da bude čestit čovek, usavršava.
Moje strpljenje često stavljaju na proveru bližnji i oni koji bi to želeli
da budu. Slušam svaku rečenicu s pažnjom i uvažavanjem. Odgovaram primereno,
kontrolišem svaku izgovorenu reč. Sagovornicima ponekad nije dovoljno što si
pažljiv i odličan slušalac. Stavljaju na probu tvoje strpljenje. Vade, sa
periferija duša, alatke retoričke, nasumične i kopaju po tebi. Lagano razaraju
tvoju mentalnu tkanicu, seku, režu, čupaju, kidaju, prekrajaju je po svojoj
naopakoj volji. Boli te, ćutiš, veruješ proći će, da se ne zameriš, makar to
bio bezobrazluk, jer u pitanju su bližnji. Strpljivo trpiš besomučno grabuljanje,
nakaradnom retorikom i besmislenim provokacijama, po živcima.
Bol se pojačava, i shvatiš da bližnji i nisu toliko blizu, a i stpljenje
više nema smisla, jer uzmiče pred bolom. Zaustavljaš se i kažeš: Dosta!
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
