Ne učestvujem i ne pokrećem igre na kvarno koje su trend u partiokratskom
društvu. Nisam dovoljno lukav i prepreden da ih spravodim.
Najmanja neopreznost može me uvući u jednu od njih, a da nisam svestan.
Često sam bio kasno osvešćena žrtva nameštanja i igranki koje su, u međusobnim
podmetanjima nogu jedno drugom, činili moji prijatelji.
Ja obično ne napadam i ne osporavam
druge ljude. Ako se uhvatiš u kolo,
napadaju te. Ako se ne uhvatiš, opet napadaju. Teško je ostati po strani, osim kad
objaviš da ne umeš da igraš. Tada te kao neigrača ostave na miru.
Tek retko strpljivi se pojave i ponude da te nauče da igraš. Sa njima moraš
biti posebno kulturan i fin. Oni su osetljivi i sujetni kao i svi učitelji. I nema druge do da se praviš da slušaš i
klimaš glavom kao da sve razumeš.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
