Priznajem, u prednosti si, draga moja, jer o meni gotovo sve znaš. I kako izgledam sada, i šta radim, i kako živim, i šta ne volim, a ipak to radim. Znaš i to da literaturu shvatam kao superiorniji oblik duha nad politikom. Da nisam još stvorio sliku o promenama na tvome licu tokom poslednih decenija kako se nismo videli. Da još uvek samo slutim tvoje tiho i neiskazano ljubavno treperenje. Iz svakog tvog pisma i iza svake reči slutim nežnu pozadinu koja pokreće fantaziju pisca u meni da desiće se čudni obrt u našim životima, bar na tren postaću tvoj savršeni ljubavnik. Tren koji će se pretvoriti u večnost i okameniti se u literarnom sećanju.
