Ova nedelja na nam je poslužila kao odmor od učestalih januarskih praznika, slava, predslava, pojtarja, trojtarja i dvoždernjača. Izašli smo iz obaveznog konzumiranja jake hrane, dobrog pića i samozaborava hotimičnog koji je tradicija praznovanja nametnula. Završili smo sa zdravicama rodbini, kumovima, prijateljima, i onako dobro nagledani televizije počeli da prezamo od svega što liči na praznovanje. I bilo je kao u snu, a onda smo se najednom probudili, a nismo ni hteli, već nas je stvarnost povukla za rukav i težinom i snagom svojih problema nametnula pomalo bolno suočavanje sa računima, sa budžetskim deficitom, porodičnim i državnim. Najednom otrežnjeni i žustri počinjemo, sa zebnjom u srcu, uz kafu i cigaretu, sagledavati sve opasnosti koje vrebaju iz praznog novčanika. I na mah se pokajemo i pomislimo da i nismo trebali biti toliko veseli i raskalašni za vreme praznika, da smo trebali manje potrošiti, ili kako je moguće da smo se toliko zaboravili. A računi stižu i svi oni koji potražuju od nas kao da su se skupili i odlučili da nam ovu nedelju učine posebno teškom i mučnom. I svi su se urotili protivu nas i traže da im se baš u ovom neprimerenom trenutku obratimo sa našim uplatama za njihove račune. I nema nam druge do da se i mi setimo ko je nama dužan pa da krenemo u hajku i da mi njih vijamo za naše pare sve jednako pravdajući se da imamo obaveze i da se obaveze moraju izvršavati. Napijamo malo osvećene bogojavljenjske vodice, malo kafe, zapalimo novu cigaretu i preživljavamo dan sve verujući da imamo privid delanja i da će već napokon doći vikend koji će nas malo smiriti, dozvoliti da razmislimo kuda ćemo i kako ćemo. A onda osvane ponedeljak koji kaže da podzemne vode su krenule, poplave prete pšenici, prete nam nestašicom hrane, kažu nema mleka, a i poskupelo je, struja se već najavljuje, a stegao i mraz, i sve je zabelelo oko nas, i poledica se namestila, i benzin je poskupeo, i cigarete su skuplje, i čini nam se da se sve urotilo u ovoj nedelji protivu nas i verujemo da će biti lakše samo da doguramo do sv. Save, koji se svake godine proslavlja po školama, još i tog našeg sveca i prosvetitelja da ispoštujemo, pa da idemo dalje, da se približimo februaru koji je opet bliži martu i proleću, pa da malo bar po pitanju računa za grejanje predahnemo i na prolećnom suncu odahnemo.
