Pišeš mi duga pisma kao da uranjaš u večnost. Kažeš za sebe da si krhka i ranjena zver pred ogledalom. U mračnoj sobi gorda si i puna želje. Tumaraš zabludama tražeći svetlost. Skidaš sa kikica mašnice nevinosti i izranjaš iz mraka kao žena. Ostavljaš muža i potomstvo za tren večne ljubavi lepe kao smrt u svitanje.
