Ispratili smo je ćutanjem.
Sve ono što joj nismo rekli
tada je u nama neprekidno govorilo
na svim jezicima koje bi
ona možda mogla da razume.
Ispratili smo je moleći se da ne ode.
Ne znamo kako je otišla.
Neki stalno ćute, ili govore
Nje nema, nje nema!
Veliko ćutanje siguran je
znak samoubistva.
Možda to i znamo,
ali jednom kad saznamo
možda progovore glasovi što
šapuću duboko ispod nas,
možda se odaju
Mi smo je ubili, mi smo je ubili!
I možda su već svi naši
prijatelji spremni
krenuti ka svojim mostovima i omčama,
izvaditi bočice pilula
i potegnuti smrt na sebe.
A sad mirno spavajmo.
