Kad sam se ono u maju
sedamdeset i sedme
kao regrut našao u kasarni
Jalkovačkih žrtava u Karlovcu
Onako izgužvan, sanjiv i ranjiv
iz putničkog voza Beograd-Zagreb
i šinobusa Zagreb-Karlovac
pun alkohola, duvana i pesama
regrutskih sa ispraćaja iz mog sela
U očima sam još uvek imao tugu
što me devojka nije ispratila
pa da se ljubimo i plačemo
onako na vratima putničkog vagona
i zaklinjemo jedno drugom na ljubav večnu
kako to već biva na rastancima
sa regrutskim ljubavima
Koračao sam u grupi jednako zbunjenih
meni nepoznatih, a tužnih mladića
koje je vodio nakočeni i uspaljeni desetar
pokupivši nas u prijemnoj sobi
sve sa nekim bućuruma
koje smo poneli iz rodnih kuća
Najednom čujem glas kao iz bureta
pušten
po naški govori, a šeretski liči
Ej desetaru, a ovaj se pravio da ne čuje
i nastavljao je da korača uzdignute glave
kao da vodi gomilu bezvoljnika
u svetlu budućnost
A glas se iznova javi
Vod stoj, desetar napred
Nismo znali komande
kad se desetar zaustavio
pogledali smo u pravcu glasa koji viče
Kad ono Rača debeli, kako smo ga zvali u srednjoj
školi u Novom Bečeju
Naklaćen na gvozdenu ogradu sa nekoliko drugara
razdrljene košulje i kapom za epoletom
Ti Miloševčan ovamo, a vi ostali sa desetarom
napred marš, komandovao je generalski
Prišao sam Rači zbunjen i uplašen dok su ostali
otišli na ritualno šišanje
Bio je to trenutak kad sam osetio
da me Bog nije ostavio
a Raču doživeo kao starijeg brata
ili rođaka kog godinama nisam video
a koji će mi pomoći da rešim sve
regrutske nedoumice
Odmah smo zapodenuli razgovor sve se jednako sećajući
ljudi koje zajednički poznajemo
usput smo zapalili i krenuli na pivo
Dok smo korčali preko vojničke piste do kantine
davao mi je prve instrukcije iz vojničkog života
On je bio krupan i jak
a ja sam bio mršav i lepršav
On je bio vrhunski radio amater
a ja pesnik u pokušaju
i paorski bećar u ostavci
On je bio flegmatičan
a ja dinamičan
On vezista, a ja tenkista
on stara kajla, a ja fazan
Onako krupan i jak sa jetkim smislom za humor
i zaštititničkim odnosom
mnogo mi je značio prvih meseci
On me je učio i upoznavao me sa zemljacima našim
koji su iz Banata
Vidiš onog tamo, pokazivao je glavom dok mu je
u ustima dogrevao čiklić od cigare
To je Đura Popović, on pušća trubu zajtre i budi nas
Taj svake mešnje ide kući, a iz Livada je rodom
Ja nejdem kući, jer numem i neću da igram kako
oni sviru, a ne volem ni oficire, ni vojsku
Vodio me po kafanama karlovačkim gde je dobra klopa
i gde je pivo jeftino
Nučio me da pušim nišku Moravu bez filtera
i pokazo mi je deru kod stražarskog mesta
broj tri kuda vojska beži u grad
Naučio me kako da prepoznam grebatore
i kako da zezam desetare, a da ne primete
Spominjo je često drugare iz gimanzije
i pričao dogodovštine sa bata Ivom
A onda mi jedanog dana otkrio i iz daleka mi pokazao
zamenika komadanata kasarne koji je bio rodom
iz Miloševa i koji ga je spasao zatvora kad ga je dežurni
oficir jedne noći dok je bio požarni uhvatio na spavanju
Znao je da se inati vojnoj i svakoj hijerarhiji
i to onako prečanski hrabro i odvažno
i uvek na svoju štetu
Ja sam mu pričao kako ne mogu da dočekam pisma
od moje tadašnje devojke i kako jedva čekam
da dobijem odsustvo
Kako se plašim da će me dok sam u vojsci ostaviti
Tešio me je govoreći da neću biti ni prvi ni poslednji
Pričao sam mu kako sam došao u vojsku po svojoj volji
da ubrzano moralno sazrim
Čitao sam mu moje tada napisane pesme
i govorio mu da ću postati pisac
Ponekad mi je držao glavu kad sam povraćao
posle nekoliko ožujskih piva
Odveo me u biblioteku i zapretio bibliotekaru
da se ne zajebava već da mi da knjige koje tražim
Kad smo pričali o zavičaju, bilo je to sa poštovanjem
u po glasa kao u crkvenoj porti što se razgovara
Zatečen njegovim zaštitničim odnosom i dobrotom
satima sam mu pričao o svojim snovima
A on me je slušao jednako cedeći opušak Morave
u boriku kasarne koja je bila dvadeset i osma
u tom prelepom gradu na četiri reke
i koji je kao po promislu božijem nosio
ime po Karlu Lotarinškom kao i deo sela
u kome sam ja živeo čitav dotadašnji život
Kad se skidao ostavio mi je u amanet
kako da uputim, u vojnički život one druge
iz našeg sveta
kad dođu da služu vojsku
Naučio me je da jedno drugog zovemo
Zemo i tako smo se docnije kroz čitav život
pri slučajnim susretima zvali
I više nikad u civilu nismo popili pivo zajedno
niti pušli onako strasno paleći cigaru na cigaru
Na vest o njegovoj smrti osetio sam se
kao kaluđer koji je izgubio ispovednika
Podviznika što snagom vere u život
pred Bogom
u jednom vremenu
prima stoički moje ispovesti
i jetkim i sočnim banatskim humorom
blaži moje umišljene i stvarne mladalačke grehe
sedamdeset i sedme
kao regrut našao u kasarni
Jalkovačkih žrtava u Karlovcu
Onako izgužvan, sanjiv i ranjiv
iz putničkog voza Beograd-Zagreb
i šinobusa Zagreb-Karlovac
pun alkohola, duvana i pesama
regrutskih sa ispraćaja iz mog sela
U očima sam još uvek imao tugu
što me devojka nije ispratila
pa da se ljubimo i plačemo
onako na vratima putničkog vagona
i zaklinjemo jedno drugom na ljubav večnu
kako to već biva na rastancima
sa regrutskim ljubavima
Koračao sam u grupi jednako zbunjenih
meni nepoznatih, a tužnih mladića
koje je vodio nakočeni i uspaljeni desetar
pokupivši nas u prijemnoj sobi
sve sa nekim bućuruma
koje smo poneli iz rodnih kuća
Najednom čujem glas kao iz bureta
pušten
po naški govori, a šeretski liči
Ej desetaru, a ovaj se pravio da ne čuje
i nastavljao je da korača uzdignute glave
kao da vodi gomilu bezvoljnika
u svetlu budućnost
A glas se iznova javi
Vod stoj, desetar napred
Nismo znali komande
kad se desetar zaustavio
pogledali smo u pravcu glasa koji viče
Kad ono Rača debeli, kako smo ga zvali u srednjoj
školi u Novom Bečeju
Naklaćen na gvozdenu ogradu sa nekoliko drugara
razdrljene košulje i kapom za epoletom
Ti Miloševčan ovamo, a vi ostali sa desetarom
napred marš, komandovao je generalski
Prišao sam Rači zbunjen i uplašen dok su ostali
otišli na ritualno šišanje
Bio je to trenutak kad sam osetio
da me Bog nije ostavio
a Raču doživeo kao starijeg brata
ili rođaka kog godinama nisam video
a koji će mi pomoći da rešim sve
regrutske nedoumice
Odmah smo zapodenuli razgovor sve se jednako sećajući
ljudi koje zajednički poznajemo
usput smo zapalili i krenuli na pivo
Dok smo korčali preko vojničke piste do kantine
davao mi je prve instrukcije iz vojničkog života
On je bio krupan i jak
a ja sam bio mršav i lepršav
On je bio vrhunski radio amater
a ja pesnik u pokušaju
i paorski bećar u ostavci
On je bio flegmatičan
a ja dinamičan
On vezista, a ja tenkista
on stara kajla, a ja fazan
Onako krupan i jak sa jetkim smislom za humor
i zaštititničkim odnosom
mnogo mi je značio prvih meseci
On me je učio i upoznavao me sa zemljacima našim
koji su iz Banata
Vidiš onog tamo, pokazivao je glavom dok mu je
u ustima dogrevao čiklić od cigare
To je Đura Popović, on pušća trubu zajtre i budi nas
Taj svake mešnje ide kući, a iz Livada je rodom
Ja nejdem kući, jer numem i neću da igram kako
oni sviru, a ne volem ni oficire, ni vojsku
Vodio me po kafanama karlovačkim gde je dobra klopa
i gde je pivo jeftino
Nučio me da pušim nišku Moravu bez filtera
i pokazo mi je deru kod stražarskog mesta
broj tri kuda vojska beži u grad
Naučio me kako da prepoznam grebatore
i kako da zezam desetare, a da ne primete
Spominjo je često drugare iz gimanzije
i pričao dogodovštine sa bata Ivom
A onda mi jedanog dana otkrio i iz daleka mi pokazao
zamenika komadanata kasarne koji je bio rodom
iz Miloševa i koji ga je spasao zatvora kad ga je dežurni
oficir jedne noći dok je bio požarni uhvatio na spavanju
Znao je da se inati vojnoj i svakoj hijerarhiji
i to onako prečanski hrabro i odvažno
i uvek na svoju štetu
Ja sam mu pričao kako ne mogu da dočekam pisma
od moje tadašnje devojke i kako jedva čekam
da dobijem odsustvo
Kako se plašim da će me dok sam u vojsci ostaviti
Tešio me je govoreći da neću biti ni prvi ni poslednji
Pričao sam mu kako sam došao u vojsku po svojoj volji
da ubrzano moralno sazrim
Čitao sam mu moje tada napisane pesme
i govorio mu da ću postati pisac
Ponekad mi je držao glavu kad sam povraćao
posle nekoliko ožujskih piva
Odveo me u biblioteku i zapretio bibliotekaru
da se ne zajebava već da mi da knjige koje tražim
Kad smo pričali o zavičaju, bilo je to sa poštovanjem
u po glasa kao u crkvenoj porti što se razgovara
Zatečen njegovim zaštitničim odnosom i dobrotom
satima sam mu pričao o svojim snovima
A on me je slušao jednako cedeći opušak Morave
u boriku kasarne koja je bila dvadeset i osma
u tom prelepom gradu na četiri reke
i koji je kao po promislu božijem nosio
ime po Karlu Lotarinškom kao i deo sela
u kome sam ja živeo čitav dotadašnji život
Kad se skidao ostavio mi je u amanet
kako da uputim, u vojnički život one druge
iz našeg sveta
kad dođu da služu vojsku
Naučio me je da jedno drugog zovemo
Zemo i tako smo se docnije kroz čitav život
pri slučajnim susretima zvali
I više nikad u civilu nismo popili pivo zajedno
niti pušli onako strasno paleći cigaru na cigaru
Na vest o njegovoj smrti osetio sam se
kao kaluđer koji je izgubio ispovednika
Podviznika što snagom vere u život
pred Bogom
u jednom vremenu
prima stoički moje ispovesti
i jetkim i sočnim banatskim humorom
blaži moje umišljene i stvarne mladalačke grehe
