Pao sam na grudi sveta,
ja – maslačak, na kap mora.
I telo mi (koje smeta)
uklanjaju, bez prekora.
Lebdi svetom predskazanje,
ćuti oko iza kapka,
i slovo je u razdanje
koliko i zrno maka.
Dok spavaju mudri oci,
(žuti su im prsti, oči)
sav se narod rastrčao;
niko smrt da posvedoči.
U zlo doba, divnog dana,
iz dosade, samovolje,
Lepota je išibana...
i ljudi su samo kolje.
