U stope,
na prašini, po pesku, u snegu, po vodi, na prstima ulaziš. U mojim razgaženim
cipelama hodiš putem gde sam ja već protutnjao kao uragan.
Prijatelji
smo, saplemenici po žrtvi sina čovečijeg.
Ljubavnici
što u potaji miluju moćnu lepotu praskozorja.
Blistavi
trag, kometa, što se kroz umornu tišinu
crnih šumskih prilika, na proplanku beskrajnog trenutka vaja u jednu obremenjenu
reč koja se ljubavlju i samo ljubavlju očitava i prepoznaje.
Radovan Vlahović
iz knjige „Ljubavne i OK priče“
