Kad presahne infuzija iluzije o našoj čestitosti i vernosti, kad priglimo ljubavnički
varke i opsene, osetimo munju istine koja nas ošine preko cele emotivne ličnosti,
shvatimo da nismo onakvi kakvima se kazujemo.
Zgrozimo se od vlastite lažljive prirode, učinimo se sebi strašno površnim i
opskurnim u sudaru sa idealiziranim moralnim formama koje smo umislili da treba
da sledimo i da ih se tvrdoglavo držimo. Sukobljeni i protivurečni, u dualizmu
asketizma i bluda koprcamo se poneseni muzikom svakodnevnog pristajanja na življenje
po već prokazanom obrascu.
Duboko u sebi, zakopavamo varke i samoobmane o vernosti, prespavamo i nastavljamo
dalje u mnogolikoj opsesiji postojanja.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
