Fejsbuk je, dobro ušavši u svakodnevni život,
postao naša proširena porodica, a pisanje pesama i objavljivanje na njemu postalo
je deo svakodnevnog duhovnog koda, a ujedno i na glas čitanje onoga što
napišemo pred prijateljima koji su i naši fanovi i naše kritičko javno mnenje.
Sa pojavom fejsbuka, mnogi pritajeni pesnici postali
su javni, jer je pevanje i objavljivanje na fejsu postalo očaravajuće
jednostavno, a istovremeno daje mogućnost mnogima da svakodnevno bruse svoj
pesnički izraz. Pisanje na fejsu stvorilo je raznoglasje i demokratiju pevanja
gde je svako pevao kako ume i kako zna, a po količini lajkova se moglo videti
koji i kakav je pesnički učinak i utisak ostavila pesma nekog pesnika na
fejsbuk čitalačku publiku. Pisanje i objavljivanje poezije na fejsu učinilo je da
se krug ljudi koji pišu pesme proširi i uveća znatno brže i više nego u ranijim
vremenima. Mnogo pesnika, pored toga što piše, i čita svoje kolege na fejsu i
kako je svakodnevna stvaralačka produkcija velika, u zavisnosti od broja
prijatelja pesnika koji je na fejsu, on je prinuđen, prosto nateran, da
pored toga što čita ono što je sam napisao, da čita i druge pesnike, jer na fejsu postoji nepisano pravilo čitaj, lajkuj i komentariši druge da bi bio i
sam čitan i lajkovan. Tako da se na fejsbuku stvara i jedna nova kultura čitanja
i kritikovanja i iznošenja impresija koje su uglavnom pohvalne, a bogami
nekada se dese i ozbiljni kritički tekstovi. Sa fejsbuk pesništvom preti i opasnost,
govore neki kritičari od renomea, da se poezija izvrne u epigonstvo i u
beskrajno ponavljanje istih pesničkih matrica pevanja i mišljenja. I to je
zaista, u neku ruku, tako, da se ne dešavaju i toj masi ljudi iznimke koje krše
ta pravila i svakako da su se sa pojavom i svakodnevnim konzumiranjem i
pisanjem na fejsu pojavile i pesničke nade koje su drugačije i osobenije i
različitije od horskog pevanja, kako bi neko nazvao mnoštvo onih koji u poznim
godinama požele da pevaju o sebi i o svojim doživljajima na način koji je već u
modernom pesništvu prikazan kao istrošen i dosadan. Mnogo je prednosti kod
pisanja uopšte koje nudi fejsbuk, ali je i mnogo opasnosti. Ono što čini jednu pesmu
u fejsbuk javnosti više ili manje vrednom kod čitalačke publike je uglavnom
broj lajkova koje ona dobije od strane čitalačke publike, kao potvrde ne samo
da je čitana, već i da je dobra i da se nekome dopada. Opasnost nastaje kad se
pesničkoj sujeti dopadnu lajkovi (kao potvrda vrednosti i fejsbuk kvaliteta) pa
on onda u želji da ih za svaku pesmu dobije u što većem broju, a poznato je da
ne može ni jedan pesnik svakodnevno biti jednako produktivan, ona onda taguje svoje potencijalne čitaoce i prijatelje i tako dobije veći broj lajkova,
ali ti lajkovi su uglavnom uvek manje iskreni i plod su prijateljske
podrške, a ne samog kvaliteta pesme. On što je još opasnost za savremeno
stvaralaštvo na fejsu je sama percepcija pesama koja zavisi od sposobnosti
publike i njene nedovoljne književne izgrađenosti i stalne spremnosti pesnika da se
stvaralaštvo adaptira i prilagodi toj publici, a kako zavisi na neki način od lajkova,
publici koja je često neuka i koja često u pesničkom delu traži neku vrstu
lepote, zabave i opuštanja, a bez spremnosti da se pojedini naturalniji i
angažovaniji tekstovi prihvate, ma koliko bili vredni i sa književnog
stanovišta dobri.
Tagovanje često ume da bude i jedan vid pritiska
za dobijanje lajka kao potvrde kvaliteta. Pesnici često, gladni podrške i
potvrde kvaliteta onoga što pišu, pribegavaju učestalom tagovanju što ponekad ume
da bude i veoma neprijatno, ali tagovanje je i skretanje pažnje potencijalnim
čitaocima na ono što je napisano. Fejsbuk obiluje mnoštvom
slika, muzike i različitih informacija, pa je onda tagovanje i jedan vid
usmeravanja čitaočeve pažnje na ono što je pesnik napisao. A ujedno
i nepisana obaveza tagovanog da pesmu pročita i lajkuje.
Pišući intenzivno poslednjih pet godina na
fejsbuku, objavio sam više od hiljadu tekstova i možda isto toliko različitih
statusa koje su moji prijatelji, a ima ih oko pet hiljada (koliko fejsbuk
dozvoljava), bili u prilici da pročitaju. Istražujući mogućnosti za književno i
kulturološko delovanje na fejsbuku, otkrio sam mnoštvo prednosti kod
ovakvog načina pisanja, ali i mnogo mana koje sam tokom godina u mome stvaralaštvu
pokušao da uklonim. Nabrojaću neke od prednosti.
Pisanje na fejsu svakodnevno tera stvaraoca da
piše i da napisano objavi.
Pisanje na fejsu daje stvaraocu mogućnost da svoj
duhovni postulat odmah da na uvid javnosti i publici i da izazove reakciju, bila
ona pozitivna ili pak negativna.
Pisanjem na fejsu svaki stvaralac stvara i neguje
svoje čitaoce i svoju čitalačku publiku. Pisanje na fejsu briše barijere uskog
distributivnog prostora, kako književnog časopisa, tako i knjiga, i dešava se u
planetarnim razmerama, gde istog časa, kad pisac objavi svoj tekst, on stiže na
drugi kraj planete.
Pisanje na fesu stvaraoca ograničava samo na
jezik na kome piše, ali korišćenjem Google prevodioca, mnogi čitaoci iz drugih
jezika u prilici su da pročitaju tekst, doduše ne onako kvalitetno preveden
kako bi to učinili prevodioci stvaraoci, ali mogu ipak da se upute i da imaju
informaciju u osnovnim konturama napisanog.
Pisanje i književno stvaranje svakim danom
postaje sve masovnije i svako nosi u sebi pritajenog pisca, a ujedno i čitaoca
koji ima želju da se, po ugledu na druge koji pišu i objavljuju na fejsu, i sam
okuša.
Pisanje na fejsu čini da se sam stvaralac, pod
uticajem javnog mnenja i stalnog čitanja, duhovno brže i kvalitetnije razvija i
time preskače mnoge početničke i amaterske barijere koje mu se u toku stvaranja
nameću.
Pisanje i objavljivanje na fejsbuku postao je svetski
fenomen i svetski trend i pojedinac, pisanjem i objavljivanjem, odjednom ima
utisak da se pred njim otvara bezgranično polje stvaralačkih mogućnosti. Pisanje
na fejsu, kao i ukupan internet prostor, takođe, pretvara svet u globalno selo
gde su izbrisane granice između gradova i sela i gde se stvara jedno planetarno
čitalačko javno mnenje na jeziku stvaraoca, a, naravno, poneki zaintrigiraju i one
sa drugih jezičkih područja.
Pored mnoštva prednosti koje sam naveo kad je u pitanju
pisanje i objavljivanje na fejsu, postoji i puno mana i nedostataka od kojih ću
ja navesti samo neke.
Prva mana je objavljivanje nedovoljno
umetnički rafiniranih književnih postulata.
Druga mana je nedostatak i nemogućnost jasnog
kritičkog sagledavanja onoga što se u toku jednog dana produkuje kao duhovni
postulat.
Treće je da često nema iskrene percepcije onoga
što je napisano.
Četvrta mana je brzina koja autore često tera da
objavljuju svoje tekstove bez dovoljno rada na njima i tako se dešava
da ima dosta umetnički nezrelih tekstova.
Peta mana je da jedan tekst, pesma ili pak priča,
traje samo jedan dan na fejsu i da posle toga ona postaje neinteresantna i
nevažna, kao nešto što je prošlo kroz nas i što smo potrošili, pa sada tražimo
nešto novo.
Šesta mana je što autori često nemaju jasnu
kritičku svest o onome što su napisali i često bez književnog obrazovanja
naivno veruju da je pesma pesama i nikako ne razmišljaju o tradiciji, niti
su spremni da se suče sa njom.
Sedmo - pisanje i staralaštvo na fejsu, budući da
je demokratično, ujedno je prepuno početničkih stihova što je dobro za razvoj
opšte književne klime i popularisanja književnosti, ali je takvo pisanje
i pevanje neretko prepuno opštih slika i mesta bez relevantne autorske estetske i
poetske svesti o napisanom, te da u vrednosnom smislu samo statira u opštem
metežu književnog stvaranja.
Da bih kao čovek, koji je fejsbuk shvatio kao
medij preko kog upićujem svoje književno stvaralaštvo potencijalnim čitaocima, uspeo
da sagledam vrednosti književne i pesničke produkcije na fejsu, pre pet godina pokrenuo
sam Evropski fejsbuk pesnički festival koji je, pozivom da pesnici iz čitavog
sveta pošalju svoju pesmu na festival, pokušao da na neki način valorizuje ono
što se na fejsu piše i što se objavljuje kao novonastala pesnička produkcija i
da stvori neke kritičke parametre kojima se može meriti književna vrednost
onoga što je napisano. Na festivalu smo dali mogućnosti da svi mogu da
učestvuju, a kroz nagrade i pohvale kvalifikovani žiri
pravio je odabir onoga što ima književnu i pesničku vrednost koja se izdvaja
od ostalih. U programskom delu dozvolili smo svima da revijalno učestvuju i da
se pred prijateljima pesnicima i pred publikom suoče sa kvalitetom onoga što su
napisali i da se na taj način mogu u sledećem vremenu korigovati i književno i
pesnički usavršavati.
I na kraju, da zaključim da kulturna i književna javnost, a pogotovu štampani i elektronski mediji ne mogu više zatvarati oči pred pojavom fejsbuk pesnika i pesništva, već ga moraju i trebaju prihvatiti kao realnost iz koje se nikuda ne može uteći. A velika je sreća da je književnost, pogotovu poezija, koja je bila poslednjih godina dvadesetog veka, kako kod nas, tako i u inostranstvu, zanemarena, dobila novi život i novu šansu da vaskrsne kao svakodnevna potreba mnogih ljudi na ovom virtuelnom nebu zahvaljujući upornosti fejsbuk pesnika koji kao misionari i apostoli propovedaju njenu besmrtnost u ovom svetu koji je već odavno izgubio smisao za pesmu i pevanje.
Ovo su samo neka od mojih iskustvenih opažanja o fejsbuk pevanju i pesništvu, mada ih ima daleko više i verujem da će se neko ovim fenomenom u budućnosti ozbiljnije pozabaviti. Ja samo dajem šlagvort za neke nove diskusije i najavljujem pesme i pesnike u ovom četvrtom po redu zborniku pesama sa Evropskog fejsbuk pesničkog festivala.
