Mi se ni po čemu ne možemo meriti
vrli prijatelji
gospodari sadašnjosti
Vi ste na funkcijama i raspolažete
javnim dobrima
Ja raspolažem samo onim
što sam sam stvorio
Za vas je država važnija od pojedinca
osim kad ste taj pojedinac vi
Za mene su ljudi važniji od države
Vi verujete štambilju
ja verujem čoveku
Vi ste rođeni da uživate u životu
a ja da ga dograđujem i humanizujem
Vi verujete da ste postali od majmuna
a ja da me je Gospod stvorio
Vi ste oduvek bili pametni i poslušni
ja to nisam umeo biti
Vas su učili da kalkulišete i takmičite se
a ja sam od neba učio da sabiram
duhovnu i kreativnu enegiju i vraćam
je ljudima kao uzdarje
Vi ste uvek čekali da dobijete
a ja sam stalno mislio
kako da što više dam
Oduvek su postojale razlike
Vama su u detinjstvu tapšali
kad pojedete zalogaj
Kad uspešno kakite u nošu
i na vreme
kad dobijete peticu u školi
kad postanete kapiten tima
predsednik nečega
za sve ste kao po pravilu
dobijali nagrade
Za svaki urađen posao
čekali ste priznanje
Za mene življenje i delanje
nije takmičenje i trka
iz kojih očekujem nagradu
Moje je samo da sabiram i stvaram
da budem večna pčela radilica
koja sakuplja polen jezika
pretvara ga u literaturu kao med
i tu pozitivnu duhovnu energiju
sprema za trpezu nebesku
Da budem ugaoni kamen
koji danas odbacujete
a bez kog nema temelja
Vi se ponašate kao da život i svet
počinju od vas
Ja znam da od mene počinjem
ponekad uspešno samo ja
Vaše knjige su pune istorijskog
i nacionalnog naboja
citata onih što misle kao vi
Moje govore o običnim ljudima
na proplancima života
i literature u stalnoj težnji
da se moralno usavrše
Vi ste se oduvek laktali
mene je bio stid da to činim
Vi ste gradili karijere
ja sam gradio sebe
Vi ste osvajali institucije
ja sam ih stvarao
Vi ste se takmičili za nagrade
na ovom svetu
i dobijali ste ih
Ja sam ih čekao u večnosti
pa ako mi dopadnu
Vi ste se otimali za voćke sa vrha
malo ih kusali i odbacivali
tražeči novo drvo i druge darove
Ja sam kupio one otpale
ne gledajući da li su sa krajeva ili vrha
već da li su zdrave jedre i zrele
Sabirao ih u magazin
i ostavljao kao zimnicu
za dane buduće, za gladne godine
Kad izmoreni uzaludnim utakmicama
ljudi vekovima podučavani vašim
takmičarskim filozofijama padnu
bez snage na pustu i tužnu zemlju
i potraže novi smisao
tad ću otvoriti kao Josip magaze
sa voćem
i darivati ih ljudima da povrate se
i utole tu strašnu glad za smislom
da ponovo ožive kao novi ljudi
