Živeti u selu nije ni lako, ni jednostavno, pogotovu ako se bavite pisanjem i knjigama. Moji poznanici i prijatelji od mene uvek očekuju, kad izađe neka moja nova knjiga, da im je poklonim. Ja sam zaista jedan od onih što vole da poklanjaju, a pogotovu knjige. Međutim, primetio sam da oni kojima ih poklonim, da ih ne čitaju. Vole da ih dobiju da ih imaju kao suvenir, kao materijano dobro, ali ih ne čitaju. To me rastužuje. Prestaću da ih poklanjam, kažem sebi. A onda se javi moj dvojnik i kaže: "Lažeš, Radovane, kao pas lažeš".
