Neke se ispisuju same, druge
ispisuje život, a treće se porađaju u mukama noseći potmule zvuke patnje i
čemera, i tereta.
Stranice koje ispisujemo s
ljubavlju i radošću traže ogledalo u ljudskim očima i u njima svoj odraz na
nebu.
Ponekad im pisac i čitaoci
nisu dorasli. Pisac je, vođen božijojom rukom, samo telo i sredstvo da se
iskaže ono do čega je Gospodu stalo. A čitaoci su samo sredstvo preko kog se
Gospodu vraćaju reči malo oljuđene da bi u njima i sam uživao.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
