Zove me prijatelj pisac
nekada urednik
ugledne izavačke kuće
da ga povezem ako idem
na skupštinu književnika
Bez para je, a nakon svih brodoloma
opet je u roditeljskoj kući
teško preživljava dok stigne penzija
Prihvatim da mu budem vozač
a i šta bih drugo
u esnafu smo i moramo da se pomažemo
Kaže, čekaću te kod one
reparirane lokomotive
mnogo bi mi značilo
I pokupio sam ga
kako to već ide, a malo je kasnio
Obično to ne čini, kaže
ali ovog jutra, dok je uradio vežbe
koje inače svakodnevno radi
a rano ustaje oko pet, usput je
okopao i baštu sa lukom i proverio
ostalo povrće koje je posadio
nahranio psa i obrijao se
Ja sam ćutao i vozio, a on je
pričao svoju priču
Bio sam bolestan, teško bolestan
i oporavio sam se malo
a na skupštinu idem da se vidim sa
ljudima koje nisam danima sreo
Ima za sobom tri braka i troje dece
Jedana ćerka mi je umetnica
scenograf i dobila je nagradu neku
Sin mi je veterinar, a druga ćerka
arhitekta i to uspešan
Moja porodica je velika, kaže
jer moj otac je imao petnaestoro braća
i sestara
a nas ima šezdeset i četvoro dece
Ima nas na svim mestima i svi smo uspešni
Ja sam građevinac po struci
a i aforističar, imam četrnaest knjiga
i dvadeset i dve radio drame
Sa ponosom govori kako je potpisao
kao urednik preko dvesto knjiga
kako je poznavao i poznaje sve znamenitije
pisce u Vojvodini i Srbiji
kako je bio dobar sa vrhuškom političkom
u vreme autonomaša
Kako ti uspevaš da opstaneš, pitao je
Evo snalazim se, kažem, već osam godina
sam na nogama
Nema mi druge
Hvala ti što me voziš, odužićuti se za ovo
jer ja sve pamtim
za mene svaki dinar sada znači
Mnogo toga sam u životu prošao
Kad sam robijao u Somboru zbog
neplaćanja alimentacije
moji prijatelji pisci su mi puno pomogli
Zvali su predsednika opštine Sombor
a on je zvao upravnika zatvora da mi pomogne
i pomogao mi je
Postao sam bibliotekar u zatvorskoj biblioteci
i čuvar daljinskog upravljača od televizora
Zamisli, govorio mi je, dok su kraj nas promicali
rascvetali prolećem vojvođanski pejzaži,
zamisli, od svih robijaša, ja sam bio zadužen
za knjige koje niko ne čita i za daljinski od televizora
koji svi vole da gledaju
I zamislio sam
zamislio sam se, vozeći moju petnaestogodišnju
Ladu od Kikinde do Novog Sada i nazad
nekada urednik
ugledne izavačke kuće
da ga povezem ako idem
na skupštinu književnika
Bez para je, a nakon svih brodoloma
opet je u roditeljskoj kući
teško preživljava dok stigne penzija
Prihvatim da mu budem vozač
a i šta bih drugo
u esnafu smo i moramo da se pomažemo
Kaže, čekaću te kod one
reparirane lokomotive
mnogo bi mi značilo
I pokupio sam ga
kako to već ide, a malo je kasnio
Obično to ne čini, kaže
ali ovog jutra, dok je uradio vežbe
koje inače svakodnevno radi
a rano ustaje oko pet, usput je
okopao i baštu sa lukom i proverio
ostalo povrće koje je posadio
nahranio psa i obrijao se
Ja sam ćutao i vozio, a on je
pričao svoju priču
Bio sam bolestan, teško bolestan
i oporavio sam se malo
a na skupštinu idem da se vidim sa
ljudima koje nisam danima sreo
Ima za sobom tri braka i troje dece
Jedana ćerka mi je umetnica
scenograf i dobila je nagradu neku
Sin mi je veterinar, a druga ćerka
arhitekta i to uspešan
Moja porodica je velika, kaže
jer moj otac je imao petnaestoro braća
i sestara
a nas ima šezdeset i četvoro dece
Ima nas na svim mestima i svi smo uspešni
Ja sam građevinac po struci
a i aforističar, imam četrnaest knjiga
i dvadeset i dve radio drame
Sa ponosom govori kako je potpisao
kao urednik preko dvesto knjiga
kako je poznavao i poznaje sve znamenitije
pisce u Vojvodini i Srbiji
kako je bio dobar sa vrhuškom političkom
u vreme autonomaša
Kako ti uspevaš da opstaneš, pitao je
Evo snalazim se, kažem, već osam godina
sam na nogama
Nema mi druge
Hvala ti što me voziš, odužićuti se za ovo
jer ja sve pamtim
za mene svaki dinar sada znači
Mnogo toga sam u životu prošao
Kad sam robijao u Somboru zbog
neplaćanja alimentacije
moji prijatelji pisci su mi puno pomogli
Zvali su predsednika opštine Sombor
a on je zvao upravnika zatvora da mi pomogne
i pomogao mi je
Postao sam bibliotekar u zatvorskoj biblioteci
i čuvar daljinskog upravljača od televizora
Zamisli, govorio mi je, dok su kraj nas promicali
rascvetali prolećem vojvođanski pejzaži,
zamisli, od svih robijaša, ja sam bio zadužen
za knjige koje niko ne čita i za daljinski od televizora
koji svi vole da gledaju
I zamislio sam
zamislio sam se, vozeći moju petnaestogodišnju
Ladu od Kikinde do Novog Sada i nazad
