Moj vrt je u osnovi crna, masna, rodna zemlja sa mnoštvom bilja, prikovana za štefelaj nebeski što svetao, proziran i čist otkriva mi se svakodnevno na javi i u snovima. Ja sam u njemu samo baštovan koji u znoju lica svoga, i muci tela svoga i duše svoje uporno sadi novo bilje, okopava ga i zaliva verujući da živ dočekaće njihove plodove. Srastao sam sa njim i svakodnevno sjedinjujemo se slikajući rečima sve procese koji nam se dešavaju na putu vegetacije i oboženja. Vrt me uči da budem postojan, istrajan i blag, a ja njega učim da raste, cveta i raduje se suncu.
