Danima
je prolazio kraj njene kuće u nadi da će je sresti. Gledao je tužno u prozor.
Kad se jedne večeri približio, šalukatre su se podigle. Prišao je i video je
kako u pidžami stoji na prozoru. Pozvala ga je unutra. Dan je bio težak i
sumoran dok je prolazio kroz bašticu iz koje mirisala noćna frajla. Povela ga
je svoju sobu, a usput je video duh njenog oca kako sedi i puši u stražnjoj
sobi. Upokojio se
pre nekoliko dana ali evo ga živ je ponovo. U pitanju je sigurno neko čudo. Slično
je bilo i sa Hamletom. Volim
da dan provedem u krevetu i gledam filmove na TV-u rekla mu
je mazno. Poljubio ju je u vrat, bila je topla i mirisala je na snove i Nivea
kremu kojom je skidala šminku. Bio je srećan i u sebi je razmišljao da su
stvari konačno došle na svoje mesto. Svi nesporazumi su bili kao rukom
odnešeni. Nije se želeo sećati prošlosti, grozio je se kao istorije bolesti
koju nije želeo da pominje, a ticala se njenog pokojnog oca. Sve je bilo iza
njih, a ova nežnost mu se činila kao velika prekretnica.
Ujutro
je morala je na posao. Ostao je sam kad se pojavio njegov brat, upokojeni
dvojnik koji je najednom oživeo. Seli su da popričaju kad u sobu uđe njen
pokojni otac. Ustvari bio je to duh koji se prozirao kao i flaša sa rakijom
koju je nosio u ruci. Ponudio ih je. Sa njim je sve u redu, pomislio je i odbio
da napije pošto ne konzumira alkohol. Brat je prihvatio rakiju i napio i za
srećno prijateljstvo i za spokoj duše. Ona je službeno odsutna, a on je u
njenoj sobi čeka je i gleda kako dva oživljena pokojnika napijaju rakiju i zna
da sve će biti u vremenu budućem u redu. U duši je na trenutke osećao malenu
prazninu sna.
A godine su prolazile pred njim
kao kompozicija teretnih vagona pred stanicom. Čekao je, a ona se još nije
vratila sa posla.Brat je i dalje napijao rakiju iz flaše bele od litre sa
njenim ocem i nazdravljali su srećnom razrešenju dramskog i životnog zapleta,
koji je ostao zapamćen u ne pomenutoj istoriji bolesti njihovih odnosa. Ona
je i dalje na poslu. Rekla je vratiće se. On je strpljivo čekao u njenoj sobi.
Radovan Vlahović
iz knjige „Ljubavne i OK priče“
