Nije se
nikada udavala. Bila je rođena sestra moje majke. Živela je u Zemunu. Kad kažem nije se udavala mislim nije nikada imala dece. A muža je imala. Bio je
stariji od nje. Radojka je bila otresita žena. Svojeglava, sposobna, ponekad
veliki intersdžija, a umela je bogami i da bude bezobrazna. Kad sam krenula na
studije u Beograd, majka me je poverila da stanujem i da živim kod nje. Nisam
je mnogo volela, ali morala sam da je trpim. Mešala mi se u život. Uvek je
želela da bude u pravu. Terala me je da kao mlada skojevka nosim šeširiće sa
mrežicom kakve su nosile gospođice pre rata. To me je stražno nerviralo. Iz
kuće sam izlazila sa tim šeširićem koji mi je bio smešan. Kako bih zamakla za ugao, a da
me ne vidi, skidala sam ga i stavljala u torbicu. Njen muž je u to vreme ležao
u krevetu. Zapravo, od mog preseljenja kod tetke, pa i pre toga ležao je u krevetu
i imao je odsečene noge. Ona ga je dvorila, a primala je i njegovu penziju. A
kad se tetku stanje pogoršalo sa zdravljem, u našu kuću je gotovo nekoliko
puta nedeljno navraćao doktor Pera. Ja mislim da je on bio medecinski tehničar,
a u ono vreme posle rata on se ponašao kao doktor. Radojka me je terala da se
družim sa njim. Želela je da se ja udam za doktora i da budem beogradska
gospođa. Prosto me
je nudila njemu. To me je strašno nerviralo i mrzila sam je zbog toga. A
posebni rituali su bili kad je trebalo da doktoru iznesem kafu .Radojka je za
tu priliku insistirala da se posebno obučem i da na poslužavniku iznesem kafu i
kažem: Izvolilite. Ruke su mi se tresle od besa, a jednom sam i
prosula kafu na doktora Peru .
Radojka me je izgrdila pred njim, a ja sam otišla u svoju sobi i zaključala se.
Dugo sam plakala, a htela sam da se vratim u selo i da prekinem studije.
Ili da odem negde. Da pobegnem i da se zaposlim i sama krenem svoj život. Ipak,
izdržala sam. A toga dana Radojaka mu se dugo izvinjavala i pošto sam mu
prosula kafu po pantalonama i belom mantilu, Radojaka mu je sa krpom brisala po
butinama fleke. Tetak je ležao u krevetu i gledao. Želela je da me uda za
doktora Peru, ne zbog moje sreće, već da bi ona mogla da se hvali. I sada, kad se setim toga posle
više od šezdeset godina, uhvati me bes. Nisam joj to mogla oprostiti. Ni onda,
ni danas, a verujem ni posle moje smrti, jer je želela da trguje mojim
devojaštvom.
Radovan Vlahović
iz knjige „Ljubavne i OK priče“
