GOSPE
O tome da ste smrtne
cvileći peva Stepan Malarme
A ja bezvremeni radosnik
što po Božijoj promisli
stražar je na kapiji radosti
tražim po džepovima
svoj svileni rubac
što sam ga nekad davno
u Zopirovo vreme
pod kedrovim drvetom zakopao
Zajedno sa očima inog
Što spasavaše Vavilon
Ezru Paunda
i blagost vaših srca
O gospe
kako se sa vama
sa vetrićem lahorićem
poigrava večno sada
I evo pohitaću
da vekovno šmrkanje za vama
pesnika i pevaca gološijana
utrem jednim zamahom pera
da sablaznim svoju strpljivost
i kažem
Samnom se ne možete dopisivati
vrle moje sveštenice sadašnjosti
jer mene zapravo nema
u datosti koju živite
moja suština je izčezla iz sebe same
Dalje od beskraja
iza vremena budućih
iza vremena prošlih
Ona je rasčinjena
svečovečnom i božanskom
svevremenošću
vidi i čuje vaše glasove
ali vidi i milijarde drugih
a tek po neki ga dotaknu
Pa gospe
zar ne shvatate
da u neki suri i predponoćni sat
kad prostreli vas na tren jeza neka
da to je samo jebešlji mig
samotnog barbarogenija
koji vas iza kapije radosti čeka
A to što i sad na tren
opsednutost mnome
ophrva vam misli
to je tek slutnja
ali potvrda
da beda
i jad vaš prokisli
bore se kao psići
što u krugu jure
da uhvate
vlastiti rep
