Pred tobom je, poštovani
čitaoče, prva knjiga koju je priredila i svetu objavila Anita Bojić Perkin,
profesor filozofije i bibliotekar iz Novog Bečeja. Meni je kao uredniku pripala
ta čast da knjigu „potpišem” i da je, sa još osam prvih knjiga mladih autora
koje su ove godine objavljene u izdanju Banatskog kulturnog centra, na poseban
način podržim – a to znači sa tekstom.
Moje je zadovoljstvo da se u
ovoj knjizi govori o starim i retkim knjigama iz Biblioteke Srednje škole u
Novom Bečeju čiji sam i ja bio učenik i član biblioteke, škole koja je
oduvek negovala visoki profesionalizam u prosvetnom i pedagoškom smislu, a
ujedno i ljubav prema knjizi.
I već na samom početku, želeo bih
da pozdravim samu ideju da se priredi knjiga poput ove, tim pre što je Letopis
Matice srpske, najstariji živi književni časopis u svetu, za Srbe u Austrougarskoj
monarhiji, od njegovog osnivanja do dana današnjeg, imao jedan od najviših
kulturoloških standarda i najjače, u ono vreme, kad je bio na samom početku, uporišne
tačke upravo u Banatu, pogotovo u Velikokikindskom dištriktu (1774–1876), kom je pripadalo i
Vranjevo (deo Novog Bečeja). Preuzimanjem uredničke dužnosti u Letopisu i mesta
sekretara Matice srpske Teodora Toše Pavlovića (1804–1854) rođenog u Karlovu u
dištriktu, veza između naših ljudi i same Matice u Pešti i nakon njenog
preseljenja 1864. godine u Novi Sad, bila je naročito velika i još uvek je neraskidiva,
što na neki način potvrđuje i knjiga Anite Bojić Perkin.
Izbor tekstova iz Letopisa
Matice srpske iz 19. veka, koji se čuvaju u fondu Biblioteke Srednje škole u Novom
Bečeju, a koji se tiču prosvetnog i pedagoškog rada, koji nam je Anita tako
slikovito i pedantno, sa raznim pratećim tekstovima, legendama i objašnjenjima,
priredila, je itekako hvale vredan, jer nam govori o nama samima i počecima
pedagoške misli, koja je preko Letopisa stizala do naših, u onom vremenu,
obrazovanih ljudi, učitelja, sveštenika i profesora i otvarala im vizije za pedagoški
rad koji se u vremenima budućim nadograđivao. Dobra praksa iz prošlosti se
zadržala i do današnjih dana, ujedno potvrđujući naslov knjige koji kaže „Vraćajući
se prošlosti upoznajemo sami sebe”.
Hvala „Poletu” koji je sačuvao
ove retke primerke Letopisa i poklonio ih Srednjoj školi, hvala Pokrajinskom
sekretarijatu što je prepoznao značaj starih i retkih knjiga i pomogao
objavljivanje knjige i hvala direktoru škole Jovanu Stankoviću koji je otvorena
srca podržao našu autorku i omogućio joj da kroz svoju knjigu još jednom potvrdi
koliko su prošlost i sadašnjost neraskidivim nitima uvezani i koliko ta veza utiče
na našu nauku i na sveopšte življenje i stvaranje.
