Zateknem jutros zorom
kad sam se vratio sa pišanja
u mom krevetu
Beketa
Onako krakat i suv
kao smrznuti jablan
sa cigaretom
u ustima
sedi
Gleda na policu sa knjigama
u moju glinenu nepečenu bistu
i kao mantru
izgovara
ZBRKA
ZBRKa
ZBRka
ZBrka
Zbrka
Imao sam utisak da njegove reči, kao motorno
izrađeno ulje crne, prosto cure sa posteljine
plave i pune sobu svojim crnilom
To mi se nimalo nije svidelo i pomislim
Šta traži Beket u mom krevetu?
Šta traži u mojoj sobi predaka?
Šta on uopšte traži u mome veku?
Ko zna možda mi je ženu kresnuo
a da ja to ne znam
onako u snu
meni iza leđa da ne vidi niko, pa ni Godo?
Brzo sam se sabrao
a ustvari trajalo je to nekoliko sati, meseci
godina
te SAM otrčao u komšiluk u roman
LJUDI SA ČETIRI PRSTA
Miodraga Bulatovića
i doveo
dve gladne zelene osisane krmače
da ga lajanjem uplaše i oteraju
Mom krevetu sam težak i ja
sa mojim podstanarima u glavi
Mogu da zamislim kako mu je bilo loše
kad se pojavio i Beket
sa svojim zbrka
zbrk
zbr
zb
z
z
A
a
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Kad sam se vratio držeći za povodac
besne osisane zelene krmače
vidim krevet mi prazan
soba topla
A na čiviluku ogromni od vunenog štofa
karirani kaput
To je Gogoljev šinjel
šapne mi jedan od podstanara u mojoj glavi
Znam, kažem
Ali sad više nije
Sad je moj, kažem
ostavio mi ga Beket
Bravo
bravo, najednom se pojavi Bule tapšući
mahnito i vragolasto se smešeći
Sad imaš za života svoj šinjel, Radovane
Moje krmače vrati u moj roman
tamo treba da izjedu još neke ljudske leševe
a kad se pojavi neki problem
znaš gde ćeš ih naći
Znam, Bule, znam
odgovorim mu i ukljućim komp
kad sam se vratio sa pišanja
u mom krevetu
Beketa
Onako krakat i suv
kao smrznuti jablan
sa cigaretom
u ustima
sedi
Gleda na policu sa knjigama
u moju glinenu nepečenu bistu
i kao mantru
izgovara
ZBRKA
ZBRKa
ZBRka
ZBrka
Zbrka
Imao sam utisak da njegove reči, kao motorno
izrađeno ulje crne, prosto cure sa posteljine
plave i pune sobu svojim crnilom
To mi se nimalo nije svidelo i pomislim
Šta traži Beket u mom krevetu?
Šta traži u mojoj sobi predaka?
Šta on uopšte traži u mome veku?
Ko zna možda mi je ženu kresnuo
a da ja to ne znam
onako u snu
meni iza leđa da ne vidi niko, pa ni Godo?
Brzo sam se sabrao
a ustvari trajalo je to nekoliko sati, meseci
godina
te SAM otrčao u komšiluk u roman
LJUDI SA ČETIRI PRSTA
Miodraga Bulatovića
i doveo
dve gladne zelene osisane krmače
da ga lajanjem uplaše i oteraju
Mom krevetu sam težak i ja
sa mojim podstanarima u glavi
Mogu da zamislim kako mu je bilo loše
kad se pojavio i Beket
sa svojim zbrka
zbrk
zbr
zb
z
z
A
a
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Kad sam se vratio držeći za povodac
besne osisane zelene krmače
vidim krevet mi prazan
soba topla
A na čiviluku ogromni od vunenog štofa
karirani kaput
To je Gogoljev šinjel
šapne mi jedan od podstanara u mojoj glavi
Znam, kažem
Ali sad više nije
Sad je moj, kažem
ostavio mi ga Beket
Bravo
bravo, najednom se pojavi Bule tapšući
mahnito i vragolasto se smešeći
Sad imaš za života svoj šinjel, Radovane
Moje krmače vrati u moj roman
tamo treba da izjedu još neke ljudske leševe
a kad se pojavi neki problem
znaš gde ćeš ih naći
Znam, Bule, znam
odgovorim mu i ukljućim komp
