Pred noć punog meseca sanjala je da je grli neki nepoznati čovek. Predala
mu se od prve bez razmišljanja. Topila se u njegovom naručju. Ni jedne prepreke,
ni barijere koje nam razum nameće nije bilo. Uzimao ju je onako umešno i
sa sigurnošću ljubavnika koji ume da unese toplinu nežnost i da raspali eros do
vanuma. Treperila je kao list. Trenje tela je doživela kao lagano provlačenje
ruku preko svilene haljine što rumori i šuška pod dlanovima. Ni imena mu nije
znala. Čak ni lice mu nije videla. Osećala je samo njegovu, nežnost i snagu.
Kad
se probudila još dugo je nosila u sebi golicljivu napaljenost i pojačanu
osetljivost na grudima i između nogu. Predala se strancu u snu i nije se
kajala. Zar je toliko željna nežnosti, pitala se dok je spremala detetu
doručak. Nije se nikome toga dana javljala. Sva je bila omamljena i u
magnovenju ljubavi koju je primila zajedno sa pečatima poljubaca po čitavom
telu. O snovima je ona tako malo znala, po prirodi svoga posla u njih i nebi
trebalo da veruje, ali ovo je bila prosnevana stvarnost koju je kao skupoceni
suvenir toga dana želela samo za sebe da zadrži.
Radovan Vlahović
iz knjige „Ljubavne i OK priče“
