Izbegavam odlaske u selo
u kom sam se rodila
školovala
odrasla
zadevojčila
i postala majka i baka
Izbegavam šetnju ulicom
u kojoj je roditeljska kuća
moja kuća
naša kuća
naše komšije
prijatelji porodice
kumovi
drugovi
Izbegavam da se suočim
sa prazninom
koja kida slike
koje su prepune
dogadjaja i likova
kojih više nema
na poznatim adresama
a nisu se raselili !
U ovim mojim, pedesetim
meni dragi ljudi
su u nekim novim ulicama
u kućama mermernim
Nemaju vrata!
Nemaju prozore!
Ne zovu na kafu!
Ne šire ruke!
Odzvanjaju negde
u malom mozgu
i kidaju dušu
Samo uspomene
na one kojih više nema
a meni nedostaju!
Suze su jedini poklon
koji još mogu da im
uputim
i da dugo,dugo
na tim pragovima
sedim i ćutim !
Moje se selo
velikim delom
preselilo u oblake.
