Uvek kad se nađem u Mokrinu
u biblioteci Miroslav Antić
uprkos mnoštvu znamenitih
Mokrinčana koje sam poznavao
i koje sam čitao, pred mene
izroni duh Đure Đukanova
i ja prosto nikoga više
ne vidim i ne čujem
Ne vidim Vasu Stajića
ne vidim Miku Antića
Radovana Popova
Vrtipraškog Radovana
ni Popove, Rašu i Dušana
ne vidim Mitu Golića
ne vidim Radovana Crnjinog
Ispred mene stoji samo Đura
i kao da je ceo prostor jedna
velika kafana i da je u njoj
ogromni šank na koji je Đura naklaćen
i nekako sa strane gleda na svet
koji se oko njega komeša.
Da je sada živ i da je na fejsu
samo bi napućio usta i onako
u po glasa bi mi reko da Fejs voli
mislim na Fejsbuk publiku
samo sladunjave stvari
i da nije televizija nametnula
ružičastu boju ljudima
već su oni svojim aplauzima
i podrškom toj boji i takvim
lakim, lepršavim i glupim programima
dali prednost, a gazde televizija su
samo poslušale one koji programe gledaju
i od kojih žive.
Ponekad pomislim šta bi Đura danas rekao
dok stojimo za šankom neke mokrinske
birtije kad bi video kako su klinci napali
Rašu Popova kog je on uvek više cenio nego Miku
i kao pisca i kao čoveka
Kako bi komentarisao nove priče Dragana Batinića
šta bi rekao o etno kući Čavića
a šta o Kući na ravnom bregu gde je Srđan Tešin dovodio
najznamenitije pisce našeg vremena.
Šta bi rekao za Miće Vijičića rad u NIN-ovom žiriju
Da li bi ga se setio i kako bi Gorana Ibrajtera
definisao i da li bi umeo sa njim onako dugoprugaški
da sedi i da cirka pivo
Možda bi mu se Goran i otvorio
možda bi mu i rekao da mokrinska bajka
ne postoji već da je to samo medijska slika
o dešavanjima u Mokrinu.
Kako bi Đura danas reagovao na otpuštanje
bibliotekara i kako bi video Daru Maljugić
svoju naslednicu u biblioteci
koja važi za jednog od najboljih
bibliotekara u Srbiji
Da li bi mu smetao Datin cicijašluk
i tvrdičluk, a ujedno i njegova
do bola posvećenost selu
Kako bi gledao na Batu Badrljicu
i njegovu teoriju da su prvo
postali Mokrinčani, a tek onda amebe
Kako bi ocenio Jovu Veljina i da li bi
sa njim umeo da uz kafu priča
o mokrinskim alama
Šta bi rekao na knjigu Vasikinog
unika Dragana
I da li bi možda i on terao Vasiku
da uradi još koju karikaturu
Sva mi se ta pitanja nameću u mom
tihom razgovoru sa duhom Đure Đukanova...
A šta bi rekao za Taneta Ibrajtera
i da li bi spominjo da je Tane postao
najbolji novinar u vremenu kad se iz patike
u Dnevniku pilo vino
A tek za Žogca koji je nestao negde
u mokrinskim maglama
Da li bi spominjao biciklove i da li bi
umeo sa Lalicom da puši na ulici
kad ovaj naiđe i kad Drakula dođe vozeći svoj
električni bicikl
Ko zna koja mi se sve pitanja vrte po glavi
dok pričam sa Đurom
Da ne spominjem Žakaja, Spasoju, Dutana
pa Ramajija i Lukića i sve tako redom
Šta bi mi rekao za Nagradu koja se dodeljije
u njegovo ime
da li bi bio zadovoljan tretmanom
ili bi možda opsovao i oterao sve u tri lepe materine
Kako bi sada reagovao na to da se njegove knjige
teško i nikako ne objavljuju
pa čak ni rukopisi koji su bili gotovi
Da l' bi um'o sa Milošom Despotovim
da priča o mokrinskom rodoslovu
Da l' bi mu se svidela ova koncepcija
kulture koja se danas dešava.
Mnogo toga mi se vrti po glavi, a ponajčeće
naši tihi razgovori dok smo pušili i pili kafu
za bibliotekarskim pultom
Njegova česta mrzovalja i problem
sa krstima
Njegovo šetanje i kako je govorio da se
nakantarim bio je pokušaj ispravljanja i želja
da ga bol u krstima odumine.
I ko zna koje bi još pisce velike i svetske
pored Foknera spominjali
i kako bi svet ovaj novi u trećem
mileniju izgledao u romanima
Đure Đukanova iz Mokrina.
Sve me to stigne kad uđem u biblioteku
u kojoj je radio i u kojoj sam ga često
sretao.
Ako me neko pita da l' mi fali: Još kako
I sad ga čujem kako mi sa onog sveta
govori jetko i iskreno kao da
se podjebava i protestuje:
Vidiš Radovane, Nagradu Đura Jakšić
koji je rođeni i izvorni banatski Srbin
nije za šezdeset i kusur godina
od kad postoji ta Nagrada
primio ni jedan od izvornih
banatskih pisaca
Pa zar to nije feler
i naš što se ne bunimo
i njin što nas više od po veka priskaču
Neka Đuro, neka, kaže mu ja
Tako je oduvek bilo
Našoj braći koja su rođena van Banata
uvek je trebalo naše, a mi im nikad nismo
trebali
Tako je bilo oduvek, pa i danas
A Đura me gleda i lepo vidim
ne veruje mi
Cedi malo cigaru, malo pivo
i smeška se ironično
kao Mona Liza
iz večnosti
u biblioteci Miroslav Antić
uprkos mnoštvu znamenitih
Mokrinčana koje sam poznavao
i koje sam čitao, pred mene
izroni duh Đure Đukanova
i ja prosto nikoga više
ne vidim i ne čujem
Ne vidim Vasu Stajića
ne vidim Miku Antića
Radovana Popova
Vrtipraškog Radovana
ni Popove, Rašu i Dušana
ne vidim Mitu Golića
ne vidim Radovana Crnjinog
Ispred mene stoji samo Đura
i kao da je ceo prostor jedna
velika kafana i da je u njoj
ogromni šank na koji je Đura naklaćen
i nekako sa strane gleda na svet
koji se oko njega komeša.
Da je sada živ i da je na fejsu
samo bi napućio usta i onako
u po glasa bi mi reko da Fejs voli
mislim na Fejsbuk publiku
samo sladunjave stvari
i da nije televizija nametnula
ružičastu boju ljudima
već su oni svojim aplauzima
i podrškom toj boji i takvim
lakim, lepršavim i glupim programima
dali prednost, a gazde televizija su
samo poslušale one koji programe gledaju
i od kojih žive.
Ponekad pomislim šta bi Đura danas rekao
dok stojimo za šankom neke mokrinske
birtije kad bi video kako su klinci napali
Rašu Popova kog je on uvek više cenio nego Miku
i kao pisca i kao čoveka
Kako bi komentarisao nove priče Dragana Batinića
šta bi rekao o etno kući Čavića
a šta o Kući na ravnom bregu gde je Srđan Tešin dovodio
najznamenitije pisce našeg vremena.
Šta bi rekao za Miće Vijičića rad u NIN-ovom žiriju
Da li bi ga se setio i kako bi Gorana Ibrajtera
definisao i da li bi umeo sa njim onako dugoprugaški
da sedi i da cirka pivo
Možda bi mu se Goran i otvorio
možda bi mu i rekao da mokrinska bajka
ne postoji već da je to samo medijska slika
o dešavanjima u Mokrinu.
Kako bi Đura danas reagovao na otpuštanje
bibliotekara i kako bi video Daru Maljugić
svoju naslednicu u biblioteci
koja važi za jednog od najboljih
bibliotekara u Srbiji
Da li bi mu smetao Datin cicijašluk
i tvrdičluk, a ujedno i njegova
do bola posvećenost selu
Kako bi gledao na Batu Badrljicu
i njegovu teoriju da su prvo
postali Mokrinčani, a tek onda amebe
Kako bi ocenio Jovu Veljina i da li bi
sa njim umeo da uz kafu priča
o mokrinskim alama
Šta bi rekao na knjigu Vasikinog
unika Dragana
I da li bi možda i on terao Vasiku
da uradi još koju karikaturu
Sva mi se ta pitanja nameću u mom
tihom razgovoru sa duhom Đure Đukanova...
A šta bi rekao za Taneta Ibrajtera
i da li bi spominjo da je Tane postao
najbolji novinar u vremenu kad se iz patike
u Dnevniku pilo vino
A tek za Žogca koji je nestao negde
u mokrinskim maglama
Da li bi spominjao biciklove i da li bi
umeo sa Lalicom da puši na ulici
kad ovaj naiđe i kad Drakula dođe vozeći svoj
električni bicikl
Ko zna koja mi se sve pitanja vrte po glavi
dok pričam sa Đurom
Da ne spominjem Žakaja, Spasoju, Dutana
pa Ramajija i Lukića i sve tako redom
Šta bi mi rekao za Nagradu koja se dodeljije
u njegovo ime
da li bi bio zadovoljan tretmanom
ili bi možda opsovao i oterao sve u tri lepe materine
Kako bi sada reagovao na to da se njegove knjige
teško i nikako ne objavljuju
pa čak ni rukopisi koji su bili gotovi
Da l' bi um'o sa Milošom Despotovim
da priča o mokrinskom rodoslovu
Da l' bi mu se svidela ova koncepcija
kulture koja se danas dešava.
Mnogo toga mi se vrti po glavi, a ponajčeće
naši tihi razgovori dok smo pušili i pili kafu
za bibliotekarskim pultom
Njegova česta mrzovalja i problem
sa krstima
Njegovo šetanje i kako je govorio da se
nakantarim bio je pokušaj ispravljanja i želja
da ga bol u krstima odumine.
I ko zna koje bi još pisce velike i svetske
pored Foknera spominjali
i kako bi svet ovaj novi u trećem
mileniju izgledao u romanima
Đure Đukanova iz Mokrina.
Sve me to stigne kad uđem u biblioteku
u kojoj je radio i u kojoj sam ga često
sretao.
Ako me neko pita da l' mi fali: Još kako
I sad ga čujem kako mi sa onog sveta
govori jetko i iskreno kao da
se podjebava i protestuje:
Vidiš Radovane, Nagradu Đura Jakšić
koji je rođeni i izvorni banatski Srbin
nije za šezdeset i kusur godina
od kad postoji ta Nagrada
primio ni jedan od izvornih
banatskih pisaca
Pa zar to nije feler
i naš što se ne bunimo
i njin što nas više od po veka priskaču
Neka Đuro, neka, kaže mu ja
Tako je oduvek bilo
Našoj braći koja su rođena van Banata
uvek je trebalo naše, a mi im nikad nismo
trebali
Tako je bilo oduvek, pa i danas
A Đura me gleda i lepo vidim
ne veruje mi
Cedi malo cigaru, malo pivo
i smeška se ironično
kao Mona Liza
iz večnosti
