Izlažem protekle događaje koje još zovem proživljenim životom, kao novu postavku slika za preispitivanje i sumiranje onoga što je činilo njegovu suštinu.
Svu noć je padala kiša. Vetar je na vlažni beton pred mojim vratima doneo na hiljade latica kajsijinog cveta.
Snovi mi te kazuju kao zagonetku, koju jutrom, nestrpljivo čekajući tvoj dolazak, sa posvećenošću mudraca rešavam.
Premalo je ostalo vremena da stigneš ponovo u moj život.
Predugo sam živeo da bih poverovao da je to stvarno moguće.
Varke i opsene, koje mi san i java donosu, uvek su nove mogućnosti da sklopim početak i kraj događaja iz vremena budućeg, a ustvari ono se već desilo...
Do mene dopiru zvuci staračkog kašlja, pesma jutarnja ptica i zvižduk teretnog voza.
Nebo se spušta na zemlju kao teški olovni plašt. Iz daljine vidim Atlas ga za nas zadržava na svojim plećima.
Dajem šansu opstanku života u njegovoj sveukupnosti, bar na tren. Sa željom da u uvek novoj izložbenoj postavci proživljenog mogu pronaći onu klicu smisla i radosti koji u večnost vode.
Svu noć je padala kiša. Vetar je na vlažni beton pred mojim vratima doneo na hiljade latica kajsijinog cveta.
Snovi mi te kazuju kao zagonetku, koju jutrom, nestrpljivo čekajući tvoj dolazak, sa posvećenošću mudraca rešavam.
Premalo je ostalo vremena da stigneš ponovo u moj život.
Predugo sam živeo da bih poverovao da je to stvarno moguće.
Varke i opsene, koje mi san i java donosu, uvek su nove mogućnosti da sklopim početak i kraj događaja iz vremena budućeg, a ustvari ono se već desilo...
Do mene dopiru zvuci staračkog kašlja, pesma jutarnja ptica i zvižduk teretnog voza.
Nebo se spušta na zemlju kao teški olovni plašt. Iz daljine vidim Atlas ga za nas zadržava na svojim plećima.
Dajem šansu opstanku života u njegovoj sveukupnosti, bar na tren. Sa željom da u uvek novoj izložbenoj postavci proživljenog mogu pronaći onu klicu smisla i radosti koji u večnost vode.
