U ono vreme
šezdeset i neke, za dane slave
dok su kod nas u selu
na igranci svirali Steva Gusti
Dule Apaš, Moma Makedonac
i Slavko Čamprga, gostiju je
bilo sa svih strana
Ceo Banat se slije u naše selo
Omladina je bila organizator
i od prodaje ulaznica se uvek
nešto vredno, što će tokom
godine koristiti omladini, kupovalo
Na vratima su stojali
malo jači omladinci i niko se
po dogovoru, nije smeo puštati
bez karte unutra
Marko Vruća je te večeri cepao
karte kad je kod omadinskog
parkiran novi Princ, a iz auta je
izašao Zvonko Vujin, bokser
i reprezentativac države, sa još
dva drugara.
Oni, po Zrenjaninski, puni sebe
krenuli su unutra na igranku
bez karte, ali Marko ih je
zaustavio govoreći im da moraju da
kupe karte na šalteru
Znaš li ti ko sam ja, kaže mu Zvonko
Ne interesuje me, odgovori Marko
Ja sam bokser i prvak države
Zvonko Vujin, opet će Zvonko
Budi ti ko oćeš, mene to ne interesuje
plati kartu, pa uđi unutra
A ako neću, opet će Zvonko
Onda ću te izbaciti napolje
Da, baš tebe, odgovori Marko
i uhvati ga za ruku i izgura ga iz sale
napolje
Zvonko ljut namesti bokserski gard
da udari Marka
ali je ovaj bio brži i kad ga je raspizdio
Zvonko se sav zabunio ko ćure
zamalo nije pao u nesvest
nos mu je bio polupan i iz njega je
liptila krv
Videvši da sa Markom nema šale
drugari podigoše boksera sa zemlje
brišući mu krv majicom
i odvedoše ga do Princa
a onda su kao opareni
otperjali za Zrenjanin
Marko je nastivio mirno da cepa
karte
I do dana danšnjeg retko se kome
sklanjo sa puta
šezdeset i neke, za dane slave
dok su kod nas u selu
na igranci svirali Steva Gusti
Dule Apaš, Moma Makedonac
i Slavko Čamprga, gostiju je
bilo sa svih strana
Ceo Banat se slije u naše selo
Omladina je bila organizator
i od prodaje ulaznica se uvek
nešto vredno, što će tokom
godine koristiti omladini, kupovalo
Na vratima su stojali
malo jači omladinci i niko se
po dogovoru, nije smeo puštati
bez karte unutra
Marko Vruća je te večeri cepao
karte kad je kod omadinskog
parkiran novi Princ, a iz auta je
izašao Zvonko Vujin, bokser
i reprezentativac države, sa još
dva drugara.
Oni, po Zrenjaninski, puni sebe
krenuli su unutra na igranku
bez karte, ali Marko ih je
zaustavio govoreći im da moraju da
kupe karte na šalteru
Znaš li ti ko sam ja, kaže mu Zvonko
Ne interesuje me, odgovori Marko
Ja sam bokser i prvak države
Zvonko Vujin, opet će Zvonko
Budi ti ko oćeš, mene to ne interesuje
plati kartu, pa uđi unutra
A ako neću, opet će Zvonko
Onda ću te izbaciti napolje
Da, baš tebe, odgovori Marko
i uhvati ga za ruku i izgura ga iz sale
napolje
Zvonko ljut namesti bokserski gard
da udari Marka
ali je ovaj bio brži i kad ga je raspizdio
Zvonko se sav zabunio ko ćure
zamalo nije pao u nesvest
nos mu je bio polupan i iz njega je
liptila krv
Videvši da sa Markom nema šale
drugari podigoše boksera sa zemlje
brišući mu krv majicom
i odvedoše ga do Princa
a onda su kao opareni
otperjali za Zrenjanin
Marko je nastivio mirno da cepa
karte
I do dana danšnjeg retko se kome
sklanjo sa puta
