Jednako mi je dosadno
u nekim danima
da vodim razgovore
sa kravarima
i sa intelektualcima
sa čobanima i
sa akademicima
Ništa me ne veseli
osim možda
misao
da će i to stanje
proći
Kad zaronjen
u drugi unutrašnji
svet
počenem da ga kazujem
sebi i drugima
Velika dosada ponekad
zagospodari mnome
tako da čitajući
moje tekstove shvatim
koliko sam
sam sebi dosadan
A kako je tek onima koji
se muče da me iščitaju
Iz tog razloga
doboko poštujem
i klanjam se onima
koji čitaju moje tekstove
i knjige
Verujem da i drugi pisci
ponekad osete tu samodosadu
ali oni su lukaviji od mene
pa je ne priznaju
i o njoj ne govore pred drugima
Oni naravno o sebi imaju
najlepše mišljenje
u javnosti
a noću jedu jastuke, čupaju kose
i vajkaju se pred ogledalom
kako su drugi krivi što im izmiču
nagrade
što se osećaju kao gubitnici
i tako to
Ja se trudim da što manje želim
i da što skromnije živim
i da počesto uzmem sebi da se
narugam
tek da oteram samodosadu
iz života i tekstova koje pišem
Međutim, ponekad se život
potrudi da mi postavi
neku zamku
Ja onako dobronameran
uglavnom u nju upadam
Jer ja verujem reči
a postmoderna parola glasi
Ko želi moral, neka ide u crkvu
Dakle, dok se koprcam
da izađem iz zamke
sve ima smisao
i ništa nije dosadno
Dobijam tada utisak
da sam zanimljiv
i sebi i drugima
u nekim danima
da vodim razgovore
sa kravarima
i sa intelektualcima
sa čobanima i
sa akademicima
Ništa me ne veseli
osim možda
misao
da će i to stanje
proći
Kad zaronjen
u drugi unutrašnji
svet
počenem da ga kazujem
sebi i drugima
Velika dosada ponekad
zagospodari mnome
tako da čitajući
moje tekstove shvatim
koliko sam
sam sebi dosadan
A kako je tek onima koji
se muče da me iščitaju
Iz tog razloga
doboko poštujem
i klanjam se onima
koji čitaju moje tekstove
i knjige
Verujem da i drugi pisci
ponekad osete tu samodosadu
ali oni su lukaviji od mene
pa je ne priznaju
i o njoj ne govore pred drugima
Oni naravno o sebi imaju
najlepše mišljenje
u javnosti
a noću jedu jastuke, čupaju kose
i vajkaju se pred ogledalom
kako su drugi krivi što im izmiču
nagrade
što se osećaju kao gubitnici
i tako to
Ja se trudim da što manje želim
i da što skromnije živim
i da počesto uzmem sebi da se
narugam
tek da oteram samodosadu
iz života i tekstova koje pišem
Međutim, ponekad se život
potrudi da mi postavi
neku zamku
Ja onako dobronameran
uglavnom u nju upadam
Jer ja verujem reči
a postmoderna parola glasi
Ko želi moral, neka ide u crkvu
Dakle, dok se koprcam
da izađem iz zamke
sve ima smisao
i ništa nije dosadno
Dobijam tada utisak
da sam zanimljiv
i sebi i drugima
