Danas mi je Arkadije Rakazov pričao o nekoliko komunističkih partija
u selu. Kaže, Mileva Jolapova i Biba Stanaćeva su, posle
rata, ’tele da uteradu karuca u portu i da rasteraju litiju. Mileva je vikala
da će pokidati barjake, i da će ih tako iskidane zapaliti na sred crkve.
Biba je psovala Boga, i sve redom.
Kad je prošlo trideset godina Biba je imala Žarkog, a Žarki
je bio paralizovan i bolestan. Mileva je imala Nadu koja je
takođe imala dečiju paralizu, i morala je da je dvori.
Ljupko Isakov je takođe imao unuče koje je bilo u domu, i koje je bilo nepokretno. Kad je jednom pit’o Šandora šta je on bogu
zgrešio da mu je žena u krevetu i da mora da je dvori petnaest godina, šta je zgrešio
da mu se unuče pati bolesno, Šandor mu je odgovorio:
– To je zato što si gazio.
Za vreme konfiskacije Ljupko je stavljao konfiskantima stvari na zadružna kola, i još je gazio da može više da stane.
Milenko Pajić je takođe imao jedno bolesno dete. I svi su prošli na
taj način kako su prošli. Biba je posle rata bila udata za Gustikinog brata, koji je bio šef policije u Zrenjaninu. Bila je prva dama, i imala je veliku punđu. Najveću je imala punđu u okolini. Posle, kad su pali sa vlasti,
pred kraj života je poludila. Išla je u kožnji mantil, ošišana
i polu luda kroz grad, sa fićakom rakije u džepu.
Biba je nosila, to jest, dolazila sa šoferom, i pušila je na čergašpicu, a dolazila je kod brata.
Čičela je pis’o kroz selo, za vreme obaveze, kol’ko je ko, i ko je šta radio u selo i na njivu.
Onda mu je Sredoja Jakšić, Čičelin otac, kaz’o:
– Nemoj, Čičela, zabadava derati opanke kroz selo, možda će ti trebati.
Đuro Zec je bio glavni konfiksant.
Biba je bila alkoholičarka i ošišana je bila.
A Nada Pabušina
kaže:
– Biba je rođena 1928-29 godine. Zvali su joj muža Mali Petar. Imao je šofera i afto. U Starom centru
su imali kuću. Biba je bila aktivistkinja, i udala se aktivistu. Muž joj
je bio od Jorginih. Bilo je više braća, i njega su zvali Mali Petar, i bio je metar i žilet, samo
je bio kočoperan.
Stanaćevi su imali puno dece. Biba nije planirana. Udarila joj slava
u glavu i počela... Malo se pravila važna.
Smiljina ćerka je govorila:
–
Ona je gospođa fiškalica.
Bila je primitivna.
Našla se mala u čem nije bila.
Simpatična i vesela devojka.
Niko nije znao da je Nina u drugom stanju.
Kad su deca došla, čuju kmeči dete. Pit’u:
– Čije je to dete?
–Ta naše.
Mileva bila...
Zima... Mera streja, a rok Đurđevdan.
Pada kiša. Svaka kap k’o dukat.
Ako ’oće kara, neće naše____.
Kad ide u opštinu kaže, ide u kupleraj.
Milić ide sokakom, a Grča ga prati sas gajdama.
Deca kažu:
– Ide deda sas prdaljkom.
Kad se penj’o na crkvu opkladio se, popeo, uzjašio jabuku, i odozgore bacio je kapu. Nosio je šubaru. Triput se ženio. Sve tri
žene su bile mlađe od njega, i sve tri su bile devojke.
Milić nije bio društven čovek. Sam je pio. Sedio je po nedelju dana
u kafanu. Kad se istrezni, onda je žurio da nadoknadi sve ono što je potrošio.
