Učitelj Boža mi je pričao o Bosinoj familiji.
Kažu Lala je 48-e operisan, imao je bolest testisa. Njegova mati se
švalerala sa Jocom Bečejcom za kojeg su govorili da je Joca veštac, jer ima urokljive
oči.
Boža kaže da je njemu Lebrcka pričo da je Lala još 48-e bio jalov, i to se znalo po selu. Lalu su oženili sa Valova, sa salaša. Nova mlada je bila devojka Svetozara Cucinog, a bilo je i
drugih salašara. Kažu, terala se sa svima. Kad se Lala ženio, i kad su donosili novu mladu sas kolima, Lala
je kočijašio, a Svetozar je sedio sas novom mladom.
Otac Lalin se obesio od strave od partizana 1944. Pošto je imao konje
dobre i kola, m’oro je da voza Fromana. ’Leksandar, kako se
zvao, čuo je da mu je Klima poručio da ga ne čeka iz rata živ u selo. U isto vreme, partizani su već bili ubili nekoliko ljudi. Uroša je zaklala Tetkica
sa drugovima, a Bangelu je zaklala Sekica sa drugovima. ’Leksandar se zdravo poplašio,
mislio je da će doći red na njega, i obesio se na veliki tavan
o treću pajontu.
– Kad su Lalu ženili, – kaže Svetozar Cucin – Lala
je kočijašio, a ja sam sedio s mladom i drp’o je. Nije ona znala šta se njoj sprema.
Kad smo stigli kući, Lalina mama nas je dočekala.
Izneli su vina i rakije. Bio je tu i Joca Bečejac. Pevalo se tu, veselilo, pilo, i novoj mladi je met’ut kuvani mak u vino. Kad se ošamutila, svekrva je pustila svog ljubavnika, Jocu Bečejca, da je jebe. Da snaju
jebe. Buduću snaju.
Prikonoć su se svi
razišli svojim kućama, a u svanuće svi su došli. Kad se nova mlada probudila, ona vidi da spava sas Lalom u krevet. O’ma’ je svekrva zvala komšije.
– Moj Lala se oženi! – podvikivala je. Zvali su još neku rodbinu i kumove iz sela. A Joca Bečejac
je novoj mladi udario glavu o peć, i ona još onako ošamućena, našla se u čudu. Nije imala kud.
Veselje je počelo zajtra, a završilo se tek sutradan.
U međuvremenu je novoj mladi objašnjeno da Lala ima dva kapitala. Jedan
od oca, a jedan od tetka isprid kuće. Da ona ne mora više sedit’ na salaš’, da će
biti gazdarica. Rodiće dete i biće gazdarica. Više nikad neće biti siromašna da
mora na jaroš da čuva tuđe guske i ćurke.
Čudo jedno kako su se svekrva i sna’ našle. Kurvanjska fajta.
1950 rodio se sin.
Joca Bečejac je vodio računa, i opsluživo i svekrvu, i snaju. Svekrva ga je podmetnula da opslužava snaju, ali sna’ nije
znala da opslužava i svekrvu. To je primetila tek pošto je rodila Acu. Šta ja kažem
primetila, uhvatila ih je na gromilu.
Svekrva je svoj odnos skrivala, da kažem, zataškavala je prid svetom, k’o bajagi da Joca pomaže kad se radu teški poslovi. Zatrpavala je k’o
mačka govno.
Život se nastavio. Lala je radio svoj pos’o. Sas vremenom njegova dobrota,
vrednoća, radišnost, trpeljivost i postaranost za kuću su se dopali mladi, a za
čoveka za svoju nuždu ona je našla iz komšiluka, Spasoju
Tučka sas kojim se viđala povremeno i uglavnom noćom, kad
Lala i ostali ukućani zaspidu. Šta ja kažem noćom, prikonoć, u gluvo dobo, posle
12 sati.
Kad je ’Leksandar narastio videlo se da ne liči na Lalu. Oči su mu bile
iste na Jocu Vešca.
Bog je ’teo kad je ’Leksandar narastio, da
i on nema moć da oplodi. Spermatozoidi su mu bili umrtvljeni, a početkom sedamdesetih,
kad se već oženio, ’Leksandrova mati je probala da šogor ’Leksandrov napravi dete
njegovoj ženi. Šogor se tome usprotivio. I od tada je primetio da u njegovom braku
i porodici, postoji problem. Njegova žena, šogor i svaja, su vukli decu na svoju stranu.
Još mi kaže:
– Moja žena je napala Miru
Radišinu da se švalera sa mnom.
Telefonom je ona
to sve kazala Ljolji koja je bila trudna. Ljolja je potom rodila dete bez ruku.
Dva zla su se sastavila, iz dve porodice su se sastavila dva zla.
