Kad se stari hrast zapali



U restoranu sam, čekamo da otpočne pozorišna predstava. Varošica u kojoj sam gostovao, primila me je kao svog. Nisam se ni po čemu razlikovao od njenih meštana. Čekali smo da dođu gosti. Čudan neki restoran, i čudan neki grad. Bili smo gosti za privremenim stolom. Pravi sto smo trebali dobiti nešto kasnije, kad se isprazni. Služile su nas mlade devojke, manekenke, mršave i izazovne. Sa jednom od njih sam čitavo popodne bio u prilici da razgovaram, i ne samo to, ali evo kako je počelo krenuo mi je svoju priču gospodin Snevalo..

Došla je u moje dvorište kao rođaka. Žena i ja smo je prihvatili kao našu. Pred kućom na terasi  smo razgovarali, a onda je žena, zbog poslova  morala da uđe unutra. Mlada je, mršava, vitka  i hladno joj je. Pozvao sam je unutra. Nije htela.

– Ogrnućemo se velikim ćebadima ovde na terasi i pričati – rekla je. Prihvatio sam je uz sebe onako roditeljski i očinski. Pričali smo o ljubavi, o poljupcima, o nežnosti, o tome kako ona da se spremi za svog mladića.

Napolju se smrkavalo. Gledao sam u susedno dvorište dok sam pričao. Komšije su nešto radile na  terasi, ulazili su i izlazili iz kuće, sve nešto noseći.. Zagrljeni i pripijeni jedni uz drugo, rođaka i ja smo sedeli. Prvo mi je bilo mrsko da o tim stvarima pričam sa njom, pošto sam sav bio u moralnim zebnjama i dilemama, šta reći detetu. Hrišćanski sam isuviše razmišljao. I osećaj godina i moral su me sputavali i kočili da joj kažem sve ono što mislim, sve ono što znam. Stideo sam se da iskažem ono što umem, a i kaže da nam je rođaka. Bila je mlada, neobično lepa i strašno krhka. Onako pripijena uz mene ličila je na mladicu bršljena koja se privila uz stari, ali još životni hrast. Mladica se privijala, a hrast je gordo stajao i držao se visoko usmeren prema nebu.

Rukama ga je obujmila. Desnom rukom ga je obgrlila preko njegovog desnog ramena, a levu je provukla ispod njegove leve mišice. I sad, dok ti pričam dragi moj prijatelju, Nastavio je gospodin Snevalo prosto nesvesno prelazim, od stida, da govorim u drugom licu, i nastaviću tako kao da se to nekom drugom dogodilo.

Njena radoznalost i pažljivo, uz grljenje i stalno pomeranje, slušanje priče sa očima uperenim u njegove oči koje je vrlo često, od nekog stida, sklanjao, činilo je da se zaboravi vreme, da se on opusti i da mu se jezik, malo po malo, odreši i da smelije počne govoriti o ljubavi. Slušala ga je, a ruka joj se našla pod njegovom košuljom. Mlada, topla, devojačka ruka. Prijala mu je toplina dlanova oko struka.

Noć je polako padala. Pre bi se reklo da je bio sumrak, neki beli sumrak. Smetalo joj je kako sedi, pa je privukla pod ćebetom svoju nogu između njegovih nogu. Bosom petom ga je dodirivala preko šlica. Bilo mu je čudno, činio se nevešt misleći da je ona to slučajno učinila, nastavio je svoj tihi monolog o ljubavi. Kad se desilo još jednom, i ne samo da je privukla nogu preko njegovog šlica i međunožja, već je malo sa spoljne strane i protrljala isti. Malo mu je bilo neprijatno i nije ništa rekao, ali primetio je da uzbuđenje u njemu raste. Njegova supruga je prolazila kraj njih, tobože radeći nešto. Sklanjala je neke predmete iz dvorišta na terasu.

Puzavica, bršljen i hrast. Kakvo poređenje, ali hrast koji počinje samo da oseća već pod toplotom, kako ćebeta tako i bršljena, hrast počinje da se pali. Počinje da se budi. Da oseća da mu se sokovi, svi sokovi kolaju venama. Da dobija snagu, da mu srce jače lupa, a žila raste i bez njegove želje raste.

Nije izdržao, počeo joj je objašnjavati tehniku poljupca. Počeo joj je praktično pokazivati nežnost ljubeći je po rukama, dugim i vlažnim dubinskim poljupcem, gde je kolutao jezikom tako da se sve te, i najmanje pore na njenoj koži otvore, da one same sugerišu čitavom telu otvaranje i spremnost na ljubavnu igru. Prihvatala ga je, i prosto upijala u sebe. Pa bršljeni sa hiljadama malih pipaka lepe se na hrast.

Uz njega se podižu, uz njega idu u visinu i idu prema suncu. Crpe iz njega snagu i energiju sve dok je ima. Bršljen živi na hrastu.

Bila je pripijena uz njega. Noge su joj bile gole, a mala kratka haljinica se podigla i dok ju je milovao po butinama, ljubeći je pod ćebetom, osećao je njeno gipko međunožje. Osećao je da se i ona otvara i da je spremna. Njene tvrde, prosto kruškaste grudi, pod lakom letnjom majicom, prosto su ga bole  u predelu grudi i rebara.

Nije mu bio jasan ovaj grad, nije mu bio jasan zadatak i misija koju je imao. Nije mu bila jasna njegova žena koja prolazi kraj njega, vidi da se nešto dešava pod ćebetom, ali ništa ne govori. Prolazi kraj njih kao da se ništa ne dešava. Prolazi kraj njih kao da ne postoje, a postojali su.

 Sve bilo lepo stvarno i životno,  i ne samo to već prosto prelepo i nadstvarno kad se stari hrast zapali završio mi je svoju priču nalik ispovesti gospodin Snevalo.