Srećna nova godina

Oko dva sata posle ponoći, Marka trže neko komešanje i stenjanje. Podigao se još uvijen u opakliju i počeo da sluhti. Čule su se potkovice i trešenje nogama prednjim kako lupaju o flaster štale. Znao je da se nešto dešava sa konjima, jer je natoj strani, u ograđenom prostoru, bio senjak u kojem se nalazio ležaj na kom su spavali on i Spasoje. Marko je bio veoma osetljiv na zvuke noću. I detetom je tako bio, na svaki i najmanji šum se budio i otvarao oči. Nije to bilo od straha i neke njegove plašljivosti, već je to bila neka urođena opreznost. I kad je u ratu bio i na frontu u rovu, mogo je lako, držeći pušku rukama u sedećem stavu, da zaspi. A isto tako, na neki najmanji šum, se budio. Poslednjih nedelja, od kako je u bekstvu od džandara, njegova osetljivost bila još veća. Spasoje je spavao kraj njega. U štali je bila pomrčina i osećala se vuškija. A onda se stenjanje pojačalo i samo je čuo kako je nešto lupilo na pod.

Spasoje, Spasoje probudi se!, poče ga gurati, a ovaj je nešto progunđao.

Šta je?, javi se Spasoje. Šta treba?

Daj ćibru da zapalimo fenjer!

Spasoja se poče pipati po džepovima izvadi i da mu. Marko ustane sa ležaja da zapali fenjer. Štalu obli žućkasta svetlost, a kad je pogledo čelo nogu stražnji od kobila, video je ždrebe. Bilo je mokro i još prepuno sluzi. Ležalo je sa dignutom glavom gore. Kobila se okretala prema ždrebetu i tihim rzanjem kao da ga je pozivala da ustane.

Spasoje se kad je dao Marku ćibru vratio u ležeći položaj da još malo odrema kad ga Marko pozva.

Kobila se oždrebila, daj sena da ga obrišemo da se što pre osuši! I Spasoje skoči, nazuje opanke i oboje sa omutima svežeg sena krenuše da izsenjaju ždrebe. Marko je u jednoj ruci držao dignut iznad glave fenjer.

To se Lasta oždrebila!, reče Spasoje uzbuđen. Da idem da probudim Bapu?

Nemoj, daj da prvo sredimo ždrebe pa ćeš ga posle probuditi.

Branko je znao da je Lasta teško ždrebna i imo je u crkveni kalendar upisan datum kad je išla sa pastuvom, ali poslednjih dana je bio Božić i bili su sveci i nije računo. Znao je da treba, ali nije znao kad. A juče, dok je tero kola, vidio je da je teška i vidio je da naliva vime, ali nije mislio da je još vreme.

Ždrebe je bilo crno kao katran, a na čelu je imalo belu zvezdu.

Ajde Zvezdane da te obrišemo i ode ispod trbuva, govorio je Marko.

I stvarno, dok su radili oko ždrebeta, druga kobila Dama se povukla u jedan kraj, kao da je želela da ne smeta. Stoka u štali je bila mirna. Čak su se i omadi primirili. Kao da je kod sve stoke postojala neka zajednička briga za mladunče i neka solidarnost sa Lastinim materinstvom, i svi su bili veoma tihi, i sve je bilo u nekom isčekivanju da mali Zvezdan, po dolasku na svet, ustane i stane na svoje noge. I stvarno već posle prvih omuta kad su ga obrisali Marko je video da se ždrebe otima da ustane. I posle nekoliko pokušaja, uz malu pomoć, ždrebe je ustalo. Lasta se neprestano okretala prema njemu i rzanjem ga je pozivala kod sebe. Nakon prvih nekoliko koraka, Zvezdan se približio do lastine glave, a ona ga je pomirisala i glavom je počela blago da ga usmerava prema vimenu gde je trebalo da sisa.

Tako, govorio je Marko, sad ga je onjušila, vidila da je sve u redu, e, sad samo malo da posisa mleka da malo oseti života i sve će da bude u redu.

Branko je izmoren prethodnim danom spavao kao zaklan. Usput je sanjo da tera neke cepane slavonske konje i da su oni uvatani u troravnik i da ore. Okreće se za sobom i gledi kako ide brazda, a ono, zemlja se samo ljušti iza njega i samo se talasa. Sunce je bilo visoko gore, konji vuku plug lako i veselo i kao da se zaigravu kako im je lepo. A onda najedared, plug je o nešto zapo. Konji vuku, al' ne mogu da ga sa mesta pokrenu. Štranjke se na amovima pokidale, a plug je osto zaboden u zemlju, a konji su počeli da bežu po Jarošu. On, Branko, bos, gologlav, samo u košulju beži za njima po ledini da i' uvati i kako kojem malo priđe, a on se zaigra pa pobegne dalje, sve dok nisu otišli do bunara i tamo stali da piju vode. Tu i' je uvatio i odvo do salaša. A kad se vratio da vidi šta je sas plugom i kad ga je malko povuko natrag, ispod prednjeg ravnika vidi da je neki kovčeg. Uzme strugač sa pluga i počne da kopa, kad ono sanduk veličine kabla bunarskog pun dukata. I još je čuo glas: To su ajduci zakopali pre nekolko vekova kad su bežali iz Galad grada u Felbabovu klindu. Nije stigo ni da se obraduje kad začu glas:

Bapa, Bapa, ajde ustani!

Okrenuo se na drugu stranu da ponovo vrati sliku kovčega sas dukatima iz Felbabove klinde, kad se opet čuje lupanje na prozor i spasojin glas:

Bapa, Bapa, ajde ustani Lasta se oždrebila!

Još jednom se okrenuo na drugu stranu, kad ga Zorka poče drmusati:

Ustani, Branko, eno Spasoja viče, Lasta se oždrebila!

Još onako pod utiskom sna Branko skoči sa kreveta: Šta je bilo?

Lasta se oždrebila, Spasoja viče.

Otkud sad to?, začuđeno će Branko i odmah se poče opraljati da ode u štalu.

Uzmi vitriora, Bapa, čuo se Spasojin glas.

Kad je ušo u štalu, Marko je pridržavo Zvezdana koji se malo, zbog nesigurnih nogu, ljuljao da može da sisa. Lasta je okrenula glavu prema ždrebetu.

Evo malog Zvezdana!, reče Marko, smeškajući se Branku. Alvaluk gazda, lepo ždrebe.

Nisam gledo u kalendar, a znao sam da je vreme. Sva sreća da i' juče kad sam išo u selo nisam tero brzo, pomisli on.

Prošlo je tri sata kad je Zorka skružila testo za Vasiljicu i ostavila ga n'astal da malko nakisne.

Spasoje je već počo da vadi ogrizine isprid ovaca i da i' donosi u konke i sprema za loženje.

Sneg je prestao da pada, okolo je sve bilo belo i mirno. I vetar je prestao da duva i magla se podigla i najednom je noć bila bela i vedra kao da je letnja.

Zorka ogrnalom izvadi gar iz pećke, a ono malo žeravice što je ostalo kod zida od sinoć, nije dirala, već je ubacila priko nje ogrizine i one su polako, od žeravice, počele da tinjaju i ubrzo sa odžaka se vidio prvi dim.

Branko i Marko su još bili u štali kad je ušao Spasoje ponovo.

Ja sam povadio ogrizine od ovaca i odno, a nina je već založila. A imamo još jedan alvaluk, reče on. Kad sam ulazio u korlat kod ovaca, čujem da bleji, ojagnjila se jedna, a možda i dve, ne vidim.

Sad ću ja ići. Ne moraš ništa davati ovcama, da prvo prigledamo sa fenjerom šta se dešava.

Nego, daj počisti ovo malo i izvadi ove balege i donesi slame da nam Zvezdan ne leži u đubre, a ja idem da donesem malo rakije.

Kad je krenuo, Marko ga zaustavi: Ja bih još malo pa da krenem da dok ne svane prođem Bašaid i uputim se do šogora atarom.

Samo da donesem malo rakije da Zvezdan dobro napreduje.

Dobro kad ti kažeš, reče Marko.

I Branko ode do Zorke koja je kadila peć. Daj jedan frtalj rakije, spremi jedno parče slanine, malo leba i luka, i vidi di je onaj moj stari jankel.

I Zorka tiho uđe u kuću, a Branko izvadi iz džepa duvankesu i zavije, pa onda uzme jedan tulaj što gori u peći te zapali njime cigaru. Zorka mu je prvo iznela rakiju u frtalj i on odnese u štalu pa ponudi Marka.

Ajd za dobro zdravlje, reče Marko i napi jedan gutljaj i pruži Branku.

Da da Bog sreće i zdravlja i da nam Zvezdan bude od koristi, reče Branko i pruži Marku duvankesu da zavije i on jednu.

Jer znaš šta ćeš dalje?, upita ga zabrinuto Branko.

Probaću od šogora nekako da se javim mom bivšem komandiru čete, on je sad uznapredovo, kako sam čuo u civilu, a jedared sam mu pomogo, za vreme rata ranjenog sam ga nosio na leđima. Pa da mi nađe nekog dobrog advokata, pa da se predam i da mi uzmu neke olakšavajuće okolnosti, pa da odrobijam nešto malo, a ako ne može, onda idem za Rumuniju pa za Rusiju.

Ne bi ti bio u koži, reče mu Branko, al' nek ti Bog bude u pomoći.

Ne bi ni ja, odgovori mu Marko, al kad je moja, pa nemam kud.

Još malo su stojali čelo konjski nogu, gledali u ždrebe, napijali su rakije i pušili, a onda Branko ode i donese mu u jedan bućur upakovanu ranu i svoj stari jankel.

Nije nešto naročito, reče pružajući mu ga, al' bar ti neće biti zima.

Sva sreća olujina se stišala.

Marko se obuče i kad su izašli iz štale, napolju je bila noć, ali nekako bela, vedra, prava novogodišnja.

Oćeš napiti još jedared, ponudi ga Branko sas rakijom.

Neću, dosta je bilo. Nego, da ti se zafalim za tvoju dobrotu.

Bogu fala, reče Branko.

Spasoje, uzdravlje, reče Marko pružajući mu ruku, i da slušaš Bapu!

Oću, oću, odgovori ovaj rukujući se i ode da završava svoje poslove.

Kad se probudu deca, izljubi i' ko što bi ja izljubio moju da mogu da sam šnjima. Ajd uzdravlje, reče Marko i sa podignutom rukom, u znak pozdrava, krenu prema bašaidskom drumu.

Bogar ga je ispratio do izlaza iz salaša, a onda se vratio i kreno za Brankom koji je uzevši fenjer otišao da vidi koja se to ovca ojagnjila.

Branko je, dok još nije svanulo, završio poslove u štali i oko ostale stoke. Prvo je ogradio Lastu od Dame da Zvezdan nejde kod ove druge kobile i da pravi nemir u štali, pa je onda dao konjima zob i deteljinu, pa ih je očešo, pa je dao kravama da jedu ,dok je Spasoja dao ovcama malo zobi, a odmah potom tulaja, a potom je bacio svinjama kukuruza okrunjenog. Kad su sve naranili, navukli su iz bunara vode u kacu, odakle su pojili svu stoku.

Već je bilo uveliko svanulo kad je Branko ušo u sobu i izuo opanke. Dečurlija su već  bila ustala. Na stolu se, pod krpom, parila sveže izvađena iz peći - Vasiljica. Branko je prvo prišo do kolevke i sagno se i poljubio Kovicu, a onda je otišo do kreveta pored peći di su sedila sva njegova deca. Oni su ga gledali očigledno da se nisu još dovoljno rasanili. 

Deco, Lasta se noćas oždrebila imamo malog Zvezdana. Oni su ga gledali u neverici.

Srećna vam nova godina!, uzviknu Branko, nasmeje se i počne da ih redom grli i ljubi. Deca  se najednom oraspoložiše i zagrajaše. 

Srećna nova godina, srećna nova godina!

Kraj njih je stojala Zorka, rukama podbočenim u struku, i smeškala se zadovoljno, bilo joj je drago što ih vidi srećne u novoj godini. Bapa sedi u sredini milorada drži na leđima a Marinka nakrilu a oko njih se kao pzavice svile Bojana LJubica i Jelena.