Kad je naranila Kovicu, Zorka je po mraku spusti u kolevku, a onda priđe Branku.
Oćeš da palim žižku da opereš noge?
Nemoj, ne moram.
I Zorka skine lavor sa stolice pun vode i spusti ga na zemlju ispod astala da, ako koje dete ustane noću da ide čerez sebe, da ga ne strovali.
Idem da se prisvučem, reče tiho Branku.
Nemoj, spavaj noćas u novu spavačicu, reče Branko.
Zorka je umela da čuva stvari, a umo je i Branko, a tako su i decu učili. Znalo se šta treba nositi za svakidan, a blagdašnje se čuvalo i o njemu se vodilo račune. Od proleća do jeseni, deca su nosila samo lanene dugačke košulje, na donji veš se nisu davali novci. Vremena su bila taka da se do dinara teško dolazilo, a sve što je od bulja trebalo da se kupuje, trebo je dinar, a on se čuvo da se kupi nešto sučim će se praviti nov dinar. Branko nije nikad davo mlogo na život i na uživanje. Zna se šta mora, a šta ne mora, zna se šta treba, a šta ne treba i bez čega se može. Tako je naučio od detinjstva od oca Marinka i dede Pavla. Ako oćeš familiju veliku, onda moraš i da i' zbrineš i svima po nešto da pružiš da kad se podelu i odu iz kuće, ne budu ko oterani. Svako mora bar malo da nosi tala. Ko što se, kad se o Božiću pravi česnica, svakom od ukućana, kad izađe od kuće, šalje se parče česnice, da se zna odakle je poteko i da to ume da poštuje. Zorka je na sebe, od kad su deca, zdravo malo davala. Gledala je da uvek ima za decu da se namiru, ali i da pritekne. Tako je naučena, a tako je i kuvala, da uvek ima za sve, a da ima i za putnika namernika da priostane za ne daj Bože.
Branko je uvek imo strah od bede, sirotinje i sramote. Volo je da na vreme sve u polje uradi i da na vreme sve spremi. Volo je da uvek pravi po malo rezerve u svemu i on je govorio: Za ne daj Bože. Kad je klao svinje prid svetog Nikolu, uvek je namenjivo kad i u koje vreme šta može da se je. Friški nadev treba da traje do Bogojavljenja. Kobasice sušene i belolučne se jedu kad neko u zimu dođe od gostiju i stoju na tavanu do Sretenija. Lepe su kad se osušu dobro i kad i' mraz izcica. Slanina smrznuta iz salamure se jela dok je u salamuru zimi, kad je najlepša. Krvavice su bile najbolje kad se peku u peć zajedno sas krompirom. Vrući čvarci su najbolji za fruštuk. Čvarci se jedu kad su friški, a onda su najlepši kad se napravu lepinje sas čvarcima. Lepinje su izdašne, govorila je Zorka, jer se onda dečurlija brzo zagušu. Od belog brašna se pravu sitni kolači i kolač i česnica, a sve dugo se pravilo od lebnog brašna. Sanduk sas brašnom, kad se na tavanu napuni posle Đurđica, mora da stigne do posle svetog Save da se ide na mlinu kad dan postane malko duži i kad se vreme malo smekša.
Tako se trefilo, a i Danica mati Brankova je umela da mu izbira iz dobre kuće ženu koja je naučena onako kako to priliči našim kućama koje vodidu računa o tom da napreduju u svemu, uz Božiju pomoć, lagano al sigurno. Od sviju snaja, Danica je Zorku najviše volela, a i Zorka je nju umela da poštuje i kad je trebalo da je sluša. Dok je Branko bio u vojsci, Zorka se sas svekrovom zavolela ko da joj je rođeno dete. Branko je volo da mu se žena i mati slažu, jer kaže se: kuća di se sna i svekrova složu, tu ima napretka. A Branko je volo da napreduje u svemu i sas decom i sas kapitalom, ali ne da se takmiči da bi bio bolji od ovog i od onog, već da sve oko njega rasti i da se podiže. Kad je oro u jesen sas konjima, a i pre, dok su volove imali, pojo je liturgijska odgovaranja da se sve orila Tomašvol. Nije umo da mrzi ljude i da im zavidi. Svoje je čuvo, a za tuđe se nije otimo. Taki je bio, a eto, dao Bog da ima i tako dobru ženu iz Petrovića kuće iz Kumana.
Zorka je otišla da legne, a on je još sedio zastal i mislio se. Malko je neki nemir u njega ušo i dumo je šta sutra da sas Markom uradi. A onda mu padne naum divan sas Dobrivojom koji mu je kao boca u duši bio. Volo je brata, al mu se nisu dopadale te njegove pripovetke što i' je dono iz Rusije. Sas Veselinom, trećim bratom je uvek nalazio zajednički jezik. Veselin je tiši, nikad se nije mešo u politiku, uvek je gledo svoja posla. A Brat Rada je opet bio drukčiji. Malo se stresao od misli i zavio je još jednu i dok je palio, pogledo je na sat, bilo je već prošlo deset sati. Zorka je zaspala kako je legla, a on je dumo. Napolju vejavica, deca spavu, Zorka spava, ceo Tomašvol spava, a on, eto, sedi zastal i planira kako da sutra skine saonice sas tavanca i da i' montira, pa ako sneg bude debo, prikosutra da vodi kravu kod Riste kasapa, jer reč je reč, a i kaparu je dobio. Mora sutra viditi šta je sas tom ovcom što se izalovila, ako nije za ostaljanje, da je prikolje da joj se sučajno ne da nazlo, pa da ode u štetu. A setio se da je još prekjuče trebo da prevrne meso u salamuri da uzre, pa da ga onda nadimi u sušari. Sve mu se vezivala miso na miso i dok je pušio, kao da je odluto, kao da je prešo na neku drugu stranu i tek kad mu je cigara dogorela do prstiju i kad ga je žeravica ispekla, trgo se ugasio je i otišo da legne.
On je uvek spavo do duvara, a Zorka skraja, jer se ona noću često dizala zbog dece da im daje sise. Krevet je bio ugrejan i on se zavukao pod jorgan i mislio je da se okrene zidu, kao i obično, on se okrene kad spavu zidu, a Zorka kraju, ali se okrene prema njoj i zagrli je onako vrelu od sna sa leđa, a ona se samo malo promeškoljila u snu i uzela ga za ruku i stisla je sebi u predelu stomaka ispod grudi, on se nekako podvuko pod nju, kako je bila zgrčenam tako da je izgledalo kao da mu je ona u krilu. Zorka je bila vrela po celom telu i činilo mu se kako ga u polusnu vuče sebi sve bliže i bliže. Branko je osećo tu neku vatru koja i' vuče jedno u drugo i već je osetio da je spreman odozdole i da ga nešto vuče da joj se opet preda, i polako da je ne probudi izvuko je ruku iz njene i lagačko joj je zadigo spavačicu na cvetiće i što je lakše mogo onako nežnom mic po mic prstima je počeo da pravi mesta da joj se što više približi odozdole. Zorka je bila u polusnu al joj je telo bilo otvoreno da pod jorganom dok napolju veje sneg dok nuz peć dečurlija spavu prid srpsku novu godinu primi u sebe tako spavajući muža kao deo sebe sa kojim je želela u tom trenutku da sraste zauvek.
