Moj maleni banatski čun skovan je od radosti stvaranja kao barka Nojeva. Evo, već godinama, provlačim rekom života i kulture, po različitim vremenskim prilikama, strpljivim krmarenjem kroz moćne klance svakodnevnih politika. Sa stenja, vidim, vrebaju me otrovnim strelama jednoumlja, svako sa svoje strane, nacionalsti i mondijalisti. Ne obazirem se na njih, već puštam da me matica nosi na pučinu gde me čeka Gospod, da mu pred noge prostrem beskrajnu stvaralčku radost, što ju je, njemu za dar, moj banatski čun tokom života skupljao.
