Mnogo događaja iz mog prethodnog života sam zaboravio. Nije ni čudo, jer bilo ih je u izobilju. Kad kompjuteru ponestane memorije, onda se kupi rezervni hard disk i na njemu se pohorane podaci koji treba da se sačivaju, a nisu trenutno aktuelni. A kad je potrebno, rezervni hard disk se aktivira i na njemu nalazimo sve ono što je trebalo da se zabeleži i zapamti.
Kad je u pitanju pamćenje mog života iz različitih perioda, pored pisanja, moji prijatelji, koji se nalaze na raznim mestima na raznim stranama sveta sveta, su moji rezervni hard diskovi, Svako od njih pamti po neki deo svog života koji je vezan i za moj. To je mnogo dobro i mnogo lepo i to me uvek raduje. Jedina nevolja je u tome da smo mi ljudi smrtni. tako kad mi umre po neki prijatelj. nestaje i moj rezerni hard disk, što me uvek rastuži. Ljudi su smrtni, a čuo sam da i hard diskovi imaju neproveren dovoljan i možda ograničen rok trajanja. I zato je dobro, svakodnevno, po nešto iz života zabeležiti.
