Hteo bih ovde sa puta
da skrenem i malo
odmorim
da zastanem udahnem
sveži vazduh, „bacim
pogled“
stavim ruku iznad
obrva
i usmerim pogled podbočim
se i isturim jednu
nogu
ili se u poluokretu
osvrnem
i pogledam pejzaž hteo bih da
svrnem da otkrijem
ima li drugih
puteva da zalutam
na neki
od njih i da osetim
kuda vodi
i da li ima iste džombe
i krivine
rupe, koloseke, glib
i bar za nekoliko
trenutaka da odahnem
sećanje onda da navre
i duša prhne
da se osvrnem unazad
ili bacim
prezriv pogled, presamitim
i
spustim na hladnu
zemlju
hteo bih bar jedan
korak
jednu stopu da ocrtam
na
zelenoj travi možda
da se
izgubim u dubokoj
šumi
za trenutak da zastanem
na
nekoj zarasloj stazi
da
uzdahnem skupim
misli, pogledam u
nebo
pustim suzu, viknem
i sačekam odjek
sagledam život
u jednom trenu
Hteo bih konačno
Bar jednom
Bar malo da iskočim
Iz koloseka
Hteo bih
Da bar pomislim
Da mogu skrenuti
Nestati
Odahnuti
Iz knjige u pripremi Loža (Banatski kulturni centar, 2016)
