Kad grobovi propevaju
opet ćemo se sresti
bićemo iznova mladi i lepi
i verovaćemo da ljubav je
u svemu što živimo
Pristajem da glasovi
velikih ljubavi iz prošlosti
ušetaju u naša srca
da raspemo se jedno u drugom
zanavek
samo da prestane ovo ludilo
naših priroda koje se otimaju
da prate reč što otela se
i sama izrekla
pred Bogom i ljudima
Tvoj daleki i tužni zov osećam
kako pulsira između mojih
najtiših misli
Čeka me
a plašiš se
voliš me
a ne govoriš nikom
Jer to se ne sme
Ja sam zabranjena ljubav
za tebe i ceo svet
A svetlost smo tražili
i kupali se u nebu zvezdanom
kao velika deca što tumaraju
planinom prepunom ptica
što slobodne su i spremne da daju nam krila
da letimo sa anđelima tamo gde sve prestaje
da bude ljudsko
tamo gde Gospodu Marija briše noge kosom
o gde se vodopadi topline i mira slivaju na decu ljubavi i cveća
što šareni i bokori se
Ulazimo u završnu fazu
svet se sprema da nestane
uruši se
i padne u zaborav
jedino ljubav koju tajimo godinama
izvodi ljude iz beznađa ako je pokažemo
ako se zagrlimo i kažemo
Sebastijan je dete lubavi
čudo što vraća nadu u spas
za tebe mene i nas
A grobovi će pevati kraj je na početku
svopšteg trenutka oslobođenja
naših potisnutih i zaboravljenih čežnji
Čuo sam da na nebu
među anđelima
žive oni koji su patili
I poveravao sam možda i mi se tamo nađemo
prepuni radosti mladi lepi i naivni
kakvi su već oni koji veruju da svet je najbolje mesto za život
Sledimo svoje želje ako ne danas rekla je onda u vremenu koje će doći
možda na nebu
možda kad budemo grobovi koji će pevati ljudima
zauvek o ljubavi
Oduvek si želela sreću a ona nikad nije
pokucala
od našeg rastanka na tvoja vrata
U spoljašnjosti je sve bilo u redu
samo je tuga spavala u krošnjama kraj tvoga
prozora
pevala si i učila sina da peva ono što
je tvoje malaksalo srce godinama želelo
Bolna je bila svaka nota
a ti si čekala
ili sam bar ja tako želeo da verujem
A bilo je i lepih dana kad nas je nosila
oluja
i kad smo trčkarali po oblacima
poneseni verom svet i život su samo
pesma koja se nikad neće završiti
Sad vidim da godinama smo čekali
da o nama
grobovi naši propevaju.........
opet ćemo se sresti
bićemo iznova mladi i lepi
i verovaćemo da ljubav je
u svemu što živimo
Pristajem da glasovi
velikih ljubavi iz prošlosti
ušetaju u naša srca
da raspemo se jedno u drugom
zanavek
samo da prestane ovo ludilo
naših priroda koje se otimaju
da prate reč što otela se
i sama izrekla
pred Bogom i ljudima
Tvoj daleki i tužni zov osećam
kako pulsira između mojih
najtiših misli
Čeka me
a plašiš se
voliš me
a ne govoriš nikom
Jer to se ne sme
Ja sam zabranjena ljubav
za tebe i ceo svet
A svetlost smo tražili
i kupali se u nebu zvezdanom
kao velika deca što tumaraju
planinom prepunom ptica
što slobodne su i spremne da daju nam krila
da letimo sa anđelima tamo gde sve prestaje
da bude ljudsko
tamo gde Gospodu Marija briše noge kosom
o gde se vodopadi topline i mira slivaju na decu ljubavi i cveća
što šareni i bokori se
Ulazimo u završnu fazu
svet se sprema da nestane
uruši se
i padne u zaborav
jedino ljubav koju tajimo godinama
izvodi ljude iz beznađa ako je pokažemo
ako se zagrlimo i kažemo
Sebastijan je dete lubavi
čudo što vraća nadu u spas
za tebe mene i nas
A grobovi će pevati kraj je na početku
svopšteg trenutka oslobođenja
naših potisnutih i zaboravljenih čežnji
Čuo sam da na nebu
među anđelima
žive oni koji su patili
I poveravao sam možda i mi se tamo nađemo
prepuni radosti mladi lepi i naivni
kakvi su već oni koji veruju da svet je najbolje mesto za život
Sledimo svoje želje ako ne danas rekla je onda u vremenu koje će doći
možda na nebu
možda kad budemo grobovi koji će pevati ljudima
zauvek o ljubavi
Oduvek si želela sreću a ona nikad nije
pokucala
od našeg rastanka na tvoja vrata
U spoljašnjosti je sve bilo u redu
samo je tuga spavala u krošnjama kraj tvoga
prozora
pevala si i učila sina da peva ono što
je tvoje malaksalo srce godinama želelo
Bolna je bila svaka nota
a ti si čekala
ili sam bar ja tako želeo da verujem
A bilo je i lepih dana kad nas je nosila
oluja
i kad smo trčkarali po oblacima
poneseni verom svet i život su samo
pesma koja se nikad neće završiti
Sad vidim da godinama smo čekali
da o nama
grobovi naši propevaju.........
