Živimo u vremenu kad se veoma malo i retko misli
i promišlja, a daleko više se usvaja i prisvaja promišljeno, bez obzira koliko
to ima veze sa unutrašnjim bićem i stvarnim životom pojedinca. Usvojeno je tu
kao neko već gotovo i potvrđeno rešenje i ljudi trećeg milenija, neskloni
čitanju i razmišljanju, uzimaju sve zdravo za gotovo i prema tom tuđem
mišljenju, koje ne mora ni da bude tačno ni da bude istinito, niti da se uklapa
u biološki mentalni i emotivni kod pojedionaca, oni ga prisvaju, usvajaju
i sa njim se, kao svojim, identifikuju. I ne samo to, već i druge ubeđuju da su
do tog mišljenja i do tih istina sami došli i na osnovu svoga iskustva.
Treći milenij je milenij medija, slike i spektakla,
treći milenij je čoveka svog vremena podučio i veoma brzo hipnotisao svojim
novim tehnologijama i dao mnoštvo informacija i poluistina, i sa začinima
ideologija i novih potrošačkih religija ga učinio nesposobnim da se u
stvarnosti odupre svemu tome, da se vrati sebi i da vidi šta je to što on sam
od sebe traži i što on sam od sebe očekuje.
E, u tom i takvom vremenu, retki su pojedinci
koji su se poput Slobodana Panića odmetnuli od klišeiziranog poimanja života,
sveta i stvarnosti. Panić se odvažio da sam promišlja život i svet oko sebe, da
samog sebe analizira i da tranžira svoju dušu na najsitnije deliće kako bi
osetio, doživeo i našao onaj deo suštastvenih istina koje njemu kao pojedincu,
jednom i jedinom, znače kao tačka oslonca i temelj na kome može graditi svoju
ličnost. Temelj na kojem se on može suprotstaviti euforičnom ludilu koje se sa
fanafarama liberlnog kapitalizna useljava u živote ljudi da bi tamo razorilo
njihov osećaj vlastitog identiteta i prilagodilo ga psihologiji masa i
savremenih robova koji i nemaju drugo mišljenje osim onog koje su im dali njihovi
gospodari, koji isto tako imaju i neke
svoje gospodare.
„Drugo rođenje” je nova knjiga mladog i veoma
talentovanog književnika i filozofa Slobodana Panića koji nam dolazi iz jedne
nimalo literarne niti folozofske sredine koja se zove Pećinci, a u Sremu. Sam
autor je neko ko se bori, uprkos okruženju koje nije naklonjeno duhovnom i
apstraktnom promišljanu života, već je naprotiv više pragmatično, materijalno i
nespremno na suočavanje s istinama koje mu ovaj mladi autor nudi. Jer da je
drugačije, šira društvena zajednica bi se zainteresovala da materijalno podrži
štampanje sada već četvrte Slobodanove knjige koju on radeći u fabrici
samofinasira, dok se društvena sredstva troše na raznorane turističko amatersko
i festivalsko karnevalske svetkovine u kojima se peva, krka i glasa za
vladajuću većinu.
Čovek i pojedinac koji misli i ono što je
promišljeno zapiše nije dobro došao takvom društvu, jer ga on tera da izađe iz
matrice površnosti i životarenja i uči ga da misli svojom glavom, a taj svet i
oni koji njime rukovode tome nisu skloni.
Knjiga „Drugo rođenje” se naslanja na tri glavna
motiva, što je izraženo u podnaslovu: život, stid, seks, kojim nam nudi
odgovore na pitanja jedne mlade i ustreptale željom za spoznajom duše koja u
težnji da iznađe vlastite istine kopa duboko po sebi samom u želji da pronađe
odgovore.
Autor knjigu počinje beleškom koja glasi „Počnite
da mislite” gde on upućuje čitaoca svoje knjige na svu promašenost pojedinca
neoliberalnog koncepta raspodele rada slobodnog vremena i vremena za odmor
govoreći: „Osmočasovno radno vreme je izmišljeno da bi vas lakše držali u
mašini. Kad čovek nema puno slobodnog vremena i život mu se pretvori u nedogledno
izvršavanje obaveza i dužnosti, to je najbolji način da se od ljudi stvaraju
debili.” Naš autor snažno diže glas protivu te i takve ustaljene prakse.
Protivu one pučke filozofije „use nase i podase” i vodi čitaoca na put da se
okrene i usmeri ka sebi samom i da traži u svom unutrašnjem biću one
istine večne i lične kojima će život vlastiti učiniti važnijim i
dostojanstvenijim u onoj meri koliko mu kao čoveku, novom čoveku trećeg
milenija, to i pripada.
Previše svetlosti nam smeta, a njeno odsustvo smeta
nam još više i zato nam i nema druge do da se okrenemo sebi i čak i iz lošeg i
teškog nađemo odgovore koji mogu da usreće našu dušu, da joj usmere energiju ka
slobodi koju prihvatamo kao unutrašnji imperativ i nastavljamo da živimo i
radujemo se svakom novom danu. Živeti nije ni jednostavno ni lako, ali ni od
smrti nema neke naročite vajde, jer ona čak i u satima kad intenzivno
razmišljamo o njoj vraća životu, našem životu, koji treba da volimo i u kom
treba da se preumnimo u skladu s zahtevima naše duše koja će uvek naći pravu
meru kako da se uskladi sa našim telom i sa datostima u kojima živimo. Ali da
bismo sve to postigli, treba misliti, promišljati, osećati i ulaziti u naše
snove, u podsvesti, i iz njih crpiti one energetske rezerve koje se izskazuju
voljom za životom i ljubavlju.
Slobodan Panić je mlad ćovek koji
bezperspektivnost svoje generacije ne vidi kao sveopšti lelek i jadikovku nad
socijalnim stanjem u kojem se svi kao društvo nalazimo. On našu volju i naše
želje usmerava ka nama samima i uči nas da se radujemo svakom novom danu bez
obzira na to što nam protivurečna, korumpirana i ponekad šizoidna stvarnost
nudi na tanjiru našeg svakodnevnog življenja.
On ne vidi sebe u nekom vulgarno materajalnom
svetu, a i novog čoveka o kojem piše, već ga vidi obnovljene promišljanjem i
regenerisanjem vlastitih osećanja misli, želja, htenja i mogućnosti, i time nam
daje na znanje da stid koji osećamo zbog tuđih gluposti je samo signal da
peispitamo sebe i da posmatrajući druge učimo kako na njihovim greškama tako i
na našim vlastitim i da se suočavamo sa slabostima naših karaktera hrabro,
odlučno i temeljno, a sve u želji da u sebi izgradimo i rodimo novog čoveka
kojim želimo biti.
Suočiti se sa sobom i ne lagati sebe – uči nas
Slobodan Panić. Stavljanje ružičastih naočari na oči i gledanje na vlastiti
život i svet oko sebe veštačkim bojama je isto kao kad "kravi staviš da
jede slamu, a onda onda joj staviš zelene naočare da misli da jede seno".
Ovo je lekovita knjiga koju čitanjem treba
koristiti umesto medikamenata. A kad je pročitate, vratite joj se iznova da u
drugom čitanju osetite njenu iskrenost, lepotu i da iz nje iscrpite i potaknete
vlastitu snagu koja vam je, u svakom slučaju, u ovim turbulentnim vremenima potrebna
da zadovoljno i mudrački proživljavate vlastiti život.
