Kad je Zorka izašla iz kuće da vidi šta se
dešava, Branko je osuo palјbu i na nju i na njene gospoje, i zamalo je nije
bičem udario. Bio je nervozan poslednjih dana više nego obično. Sve je išlo u kući
i u poslu kako treba, a opet mu se činilo da ništa ne valјa. Deca su mu već prirastila,
pomažedu koliko mogu u kući, a i Spasoja se namestio čovekom, i brčići su
mu udarili, i Zorka vodi račune o svemu što može i što je važno i valјano
za kuću. Samo neke stvari nije mogla da razume. To nije bilo ono što je u kući,
već nešto spolјa, nešto što je samo on slutio i čega se pribojavao, onako instinktivno.
Svet se promenio u zadnjih dvadeset godina. Došli su neki drugi lјudi sa nekim drugim
mišlјenima i to ga je teralo da se upinje da održi korak sa njima.
