Bio je gladan i nije ni čekao, a ni gledao u Marka, već je
halaplјivo počeo da seče svinjsko, od buta pečenje i da se guši salatom i belim
hlebom. Iz njega je izlazila neka strašna glad koja je srušila sve njegove kočnice
i obzire. Ispod očiju je povremeno gledao na dame koje su se tu vrzmale oko njihovog
stola, osećao je da su mu i ruke masne, da su mu i usta masna, i da su mu i brkovi
masni, i da su krupni masni zalogaji klizili u njega kao u neki veliki burag koji
je bilo teško napuniti i zasititi. Kad je već bio gotov sa jelom, ispred njega konobar
donese veliku čašu od tri deci sa hladnim špricerom. Branko otpi do polovine,
uzdhane i podrigne, ne obazirući se ni na koga. Kao da su dešavanja oko njega probudila
u njemu životinju, neku strašnu zver koja nije više ni od čega prezala. Osećao je
da mu se vraća snaga, da jača, da raste i da mu se Marko sad čini jadnim i malenim, da
je sve oko njega tako jadno i sućušno, i da ima neverovatnu snagu i moć. Moć da
može da poleti, da uzleti, dovolјno je samo da se napne i kao u snu da se uzdigne
i da prevlada sve muke koje su ga tog dana snašle, počev od one sa Danicom, pa sve
tako redom, a i one koje je trebalo da ga snađu, i njih je jasno video.
