– Nisu se Belјini mogli po kapitalu meriti
sas mojim Kovačevim nikad. A nisu bili ni viđeniji od mog oca, ni brata, a nit su
ona i Slavko pametniji, ni lepši, ni bolјi od mene i Marinka, već oni nikad ništa
nisu kidali od sebe, a ja i Marinko smo četir’ sina odelili i ćerku sa mirazom spremili.
Marinko, njen muž, kad ju je ponekad slušao kako govori o
jetrvi, smirivao ju je govoreći:
– Svakom Bog ponešto da, a ponešto uzme. Sve je to Božija
volјa.
– Znam, znam – govorila je Danica – i zato ’oću da Bojana
izuči za šnajderku kod Nerandže, i ako treba, ja ću prodati moje dukate što sam
i’ u miraz donela, da se kupi veliki „singer” šivaća mašina
kad izuči.
