Književnik Radovan Vlahović u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ održao je promociju novih romana „Bapa“ i „1934.“. Dela su usko povezana kroz priču o glavnom junaku Branku Popovu Bapi i njegovom životu na salašu. Oba romana i svi ostali koji će biti vezani za ovu priču biće deo „Banatske epopeja“, kojom autor želi da obuhvati 20. vek u mikrosvetu ravnice, prostoru prečnika 50 kilometara oko salaša glavnog junaka.
-Radnja se dešava nakon Prvog svetskog rata kada i dalje postoji živo sećanje na život u Austrougarskoj. Moji junaci su potomci Srba graničara i militara o kojima je pisao i Miloš Crnjanski, odnosno onih koji nisu otišli za Rusiju i tamo se izgubili i nestali kao nacion, nego su prihvatili ponudu koju im je dala Marija Terezija i došli ovde, poboli svoj barjak i formirali sela u močvarnom Banatu.
Prvi roman prati život glavnog junaka 24 sata u zimu 1927. godine, a datum je 13. na 14. januar, odnosno period proslave pravoslavne Nove godine. Sa druge strane, „1934.“ fokus sa Bape preusmerava na jedan važan ženski lik.
- Drugi roman vezan je za njegovu suprugu Zorku. Ona je prikazana kao lik koji je stamen, prav i moralan i ženu koja je u pravom smislu te reči držala porodicu na okupu. Pored toga, u romanu „1934.“ pojavljuju se i neki istorijske ličnosti.
- Tu je grof i poslednji predsednik ruske Dume koji je živeo ovde Mihail Rodjankov. Priča je vezana i za Miloša Crnjanskog kada je boravio 1934. godine u hotelu „Nacional“, kao i za Jovana popovića, čije ime i nosi kikindska biblioteka. Čudnim sticajem okolnosti, Branko Popov Bapa upoznaje i Ljubomira i Branka Micića, osnivače zenitističkog pokreta.
Romani „Bapa“ i „1934.“ su pokušai autora da otvori večnu temu, pomalo zapostavljenu, a to je da je
Velikokikindski dištrikt u ranijem periodu bio kolevka srpske građanske kulture.
Velikokikindski dištrikt u ranijem periodu bio kolevka srpske građanske kulture.
- Dokaz za to imamo pred Maticom srpskom, gde se nalaze imena tri značajna srpska književnika, koji su iz Velikokikindskog dištrikta. To su Teodor Pavlović, Vasa Stajić i Tihomir Ostojić. Kao što znamo, Matica srpska je najstarija srpska kulturna institucija, tako da se na ovim prostorima mnogo toga dešavalo, a da nije istraženo. Istoričar se bavi bivšom politikom, a pisac se bavi životom. Pokušao sam da reprodukujem život kojim je živeo naš čovek s početka 20. veka, u momentu kada je Banat podeljen, kada je veliki deo našeg življa otišao u rumunski deo Banata i onog trenutka kada su
naši ljudi ovde pokušavali da idu u korak sa tehnološkim napretkom. U tom trenutku, 1933. godine, Hitler je došao na vlast, godinu dana kasnije ubijen je kralj Aleksandar Karađorđević i nagoveštavalo se i slutilo na novi rat koji je došao sedam godina docnije.
Izvor: http://tvrubin.rs/prica-o-malom-coveku-banatske-ravnice/
