Miladinski Medarević, Jelena

Novi Sad, Srbija

Vino

Bojeno zlatom, biserima i ćilibrom

krotiš gladne, žedne i ješne.

Odsecaš noge, ruke telo,

greješ poglede, u mozgu je vrelo.

Ružica tvoja nosi energiju rahatluka

ni ko dan belo, ni ko noć crno.

Zakrvarilo tek toliko da ljubav zaboli i

igra nevinog i đavola, pa na pola.

Crveno kao zmajeva vatra, buktinja!

Kao kraljevo novo odelo dok trijumfuje

ti krstiš, pričešćuješ, bacaš u klanac

sa tobom i do kraja sveta, izazove moj.

Kad se sudare u meni sva tri sveta

Zapupim, zablistam i zarudim...

Vatromet strasti, krika i dodira,

pretim ti pogledom, znojem, suzom!

Spiram gorčine iz tvoga oka

do dna luda, prosuta na srce,

zagrljena dušom tih maligana

kad fališ još gutljaj, teška mi rana.