Iskra mala
Gledam ulice moga grada
dok nad njima lije kiša.
Razmišlјam – tako sam još mlad,
a u mome srcu – vreme stoji.
Sedim sam u svojoj sobi
i zamišlјam grad obasjan
svetlošću najlepših svetala,
a ja u njemu tek iskra mala.
Kad bih bar imati mogao
dobru devojku i auto brz,
pa još sav od kristala,
kako sve to bilo bi lepo.
Kako bi mi bilo lepo
voziti se tim autom
kroz grad od svetala.
Eh, kad bi želјe moje
stvarnost mogle biti,
pa da se u autu brzom
kroz grad mogu voziti
s devojkom koju volim.
Eh, mašta se moja noćas
baš dobro razigrala.
Stvarnost nešto drugo krije.
Dok pod prozorima kiša lije,
sam sam sasvim u svojoj
sobi
sa svojim skladnim stihovima.
Više o knjizi:
