Kratko putovanje kroz parče moje
Vojvodine
Lepota je u oku posmatrača. Život je svuda oko nas, a putovanja ispunjavaju
dušu i srce radošću.
Putujem. Ispred mene se pruža prostranstvo ravnice.
U dalјini se u nebeskom plavetnilu prelivaju boje ranog jutra.
Moja misao poprima istu tu nežnu lјubičastu koja se blago preliva u
ružičastu, pa u zlatno žutu.
Žito se njiše. Neki čovek hoda između oranica. U dalјini vidi se šumarak
breza.
Prošla sam tihi Zrenjanin. Jutro još nije uzmahnulo. Moje srce kucka
lagano, još uspavano.
U duši se budi samo meni znan leptirić.
Dobro jutro novi danu,
dobro jutro livado i njivo sjajna,
dobro jutro radosti što svanu,
dobro jutro svemu novom u novom danu!
Srce i duša se raduju svemu što oči vide. Mirno moje misli plutaju
po obrisima vojvođanske ravnice.
Neko tera crveni traktor. Žena u dalјini se odmara pod krošnjom visokog
stabla.
Plovim mislima dalјe, ka Kikindi i njenim polјima.
Ka Novom Miloševu i njegovim dvorcima. Uskoro ću ih ugledati u svoj
zlatastoj lepoti.
Svuda je mir. Stojim na granici neba i zemlјe,
ove zemlјe mekane, plodne, vojvođanske.
Ona me hrani svojim mirisom, lepotom, mirnoćom.
Ptica je poletela. Žbun se gubi u dalјi.
Roda, visoko na dimnjaku prve miloševačke kuće ponosno stoji.
Preda mnom zlatnobeli dvor. Očekuje svoje gošće princeze.
Penjem se na balkon sa kojeg mi pogled obuhvata sve.
Moja Vojvodina, najlepša, plodnih njiva, žutog žita, brezovih i javorovih
sumaraka, vrednih lјudi.
Moja duša je radosna.
To sam ja.
Dobar dan Vojvodino,
dobar dan zlatno zito,
dobar dan hranitelјice majko,
dobar dan dušo moja prepoznata!
Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II
Više o knjizi:
