Poželim ponekad
Poželim
ponekad,
Tad
dete u meni,
Da
stavim glavu u tvoje tople skute.
Zagrlјaj
tvoj nežni
Poželim
da osetim
Što
ponela si sobom.
Al’
ostade njega još u srcu mom.
Kad
misli polete
Osetim
blagi dodir
Mekog
plavetnila...
To
ruke su tvoje.
U
oblaku te vidim.
Nekad
malo sevne ‒
To
lјutnja je tvoja
Kad
korake grešim ‒
Nisi
me tako učila.
Ponekad
preteški ispuste koju kap
Što
sete me tad na suze brižne.
Sakrivati
ih znala si.
Sunce,
osmeh tvoj, rastopi ih
Toplinom
poput duše tvoje
Što
je moju tugu i bol
Znalo
nekad.
U zvezdama
živi svetlost očiju tvojih
Što
trepere u noći
Milujući
moje misli
Pre
no utonem u san.
Zažmurim
reči tvoje:
„Sine
moj!”
Više o knjizi:
