Vrati
mi
Vrati mi čekanja vozova
na peronu bez koloseka,
na stanici bez voznog reda,
bez piska lokomotive iz daleka i nedočekanog
putnika.
Vrati dane volјenja, našeg
nevolјenja, osmehe, kišnim
kapima sprane, buduće,
u prošlom zaboravlјeno,
izgublјeno, nikad ne nađeno.
Vrati mi misli neokončane,
noći i zore zavađene,
zagrlјaje neobgrlјene,
usne žedne, neoblјublјene,
očima sjaj zatamnjen,
nadu u nenadano jutrenje.
Vrati poklonjenu čistotu duše
prazne kofere sećanja,
pune komore i pretkomore
neizbrisivih kajanja,
za sva uzaludna, neuzvraćena davanja.
Vrati mi peščani sat na novi
početak, pre zime proleće,
da pupolјak ruže na nečijim
grudima, neprolaznošću
zamiriše.
Vrati sve moje, što tuđe se
zvaše, razdraganu mladost,
u zbilјi uozbilјenu, novi život,
zacelјenu ranu, sreću moju
na pogrešnu adresu
dostavlјenu.
Više o knjizi:
