Ne
budi me
Nemoj me buditi ujutru
i nemoj mi kuvati kafu,
nek počne drugačije dan.
Noću se borim s vetrenjačama,
trzam se u znoju i strahu
i nikad ne dosanjam san.
A želela bih da saznam
šta me to na smrt plaši
i ne da mi mira.
Kao,
ide prema meni
sa puno krvi u čaši
dok neka strašna muzika svira.
I prilazi bliže i bliže,
čuje se smeh urnebesni.
Podilazi me jeza.
Ja idem unazad, ali on me stiže
i od ničega ne preza.
„Ko si ti?” vičem:
„Da li je došao i moj čas?
Molim te kaži!”
i počinjem teško da dišem.
Budim se naglo i
taj san ništa ne važi.
Zato,
nemoj me buditi ujutru
i nemoj kuvati kafu
nek počne drugačije dan.
Hoću da ostanem duže u krevetu,
možda ću uspeti da saznam
šta znači ovaj san.
Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II
Više o knjizi:
