Nikoljska noć
Mladosti
moja tužna si bila
sećam
se stare ljubavi
sad
je zovem kroz usta polja
vrati
se, vrati meni ti.
Kuća
na bregu gleda ka jugu
na
prošlost davnu seća me sve,
a
tebe nema gomboce da spremiš
pogačice
s čvarcima i poslužiš me.
Dolazi
zima duga i hladna
ranjena
duša, peče me jad,
brinem
još uvek gde nam je sin
starost
je teška poslednji čin.
Neženja
ostah zbog tebe, draga,
češljam
sedu bradu na licu svom,
gledam
u plamen sa hladnog praga
dok
vatra greje moj mali dom.
Al’
prazna je duša ko sivi breg
ničega
nema u meni sad,
ponoćni
sati kucaju kasni
dok
tiho pada nikoljski sneg.
Više o knjizi:
