Pesnička republika (Đekić, Slobodan, Vršac, Srbija)

Prozor u Resavskoj

Nije osetilo telo moje 
radost koju bere
neka milosrdna ruka.
Nјu je ujeo u magli 
lukavi pas nevere.
Kad noć zarobi misli,
tad ptica mi se vrati.
Ptica na plafonu,
u bokalu,
ptica što me prati.
Sami smo, sami,
oprosti 
nebeska starice moja,
što svoje ne znam kuda 
ću da rasejem kosti.
A ova ptica dolete
ovde, i samo me gleda.
Hteo bih tamo, ovamo!
Pod Vrhom perje i buđ.
Ptica mi mira ne da.
Šta ono rekoh, Avala 
i zaboravih, beli.
Ostaje prozor u Resavskoj,
ostaje ptica i ragastov 
u kojem smo se sreli.
               ...
Opet samoća, i korak
redom, bez reda,
nogu pred nogu,
a glava prazna.
Ta ptica mira ne da.
Ja nisam ovde, ni tamo,
samo potreba neka.
Ćuti spomenik, starica ćuti
a ptica,

ptica u prozoru čeka.


Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II
Više o knjizi: