GRAD
Ovaj grad je prodao
svih deset božijih zapovesti vlažnim snovima,
još od vremena kad su počupali sve plotove
odakle smo gledali svet naslonjeni leđima,
i posadili divove od betona i čelika.
Sada imamo smog u srcima,
imamo lepljivi šlajm patnje u plućima
na koji lepimo sopstvenu decu,
nedodirljivi letimo prostorom
u zaključanim crvenim balonima,
udaramo u šuplje zidove od trske –
zidove strepnje i straha.
Ovaj grad je iluzija,
crveni tepih za budale i zveri,
pion u igri staklene kiše prestiža,
jevanđelje trule aorte pohlepe.
Hodamo trotoarom raširenih zenica,
tu gde se rodila vatra,
pokupila tugu iz vetra
i počela da divlja.
Ovaj grad je falsifikat spokoja,
paun sa vilicom pit bula
i melje nas u iskonskoj mašini,
mašini za mlevenje mesa, bez anestetika.
Ovaj grad spava sa nama kao grinja
na mekim jastucima hedonizma.
Ovaj grad viri iz vene
heroinske svakodnevnice nedužne dece.
Ovaj grad je zvekir
ispred zaključanih vrata tavana i podruma,
gde po navici čuvamo
sebe od sebe, i sebe od opčinjenosti
ljubavlju, saosećanjem, srećom.
Duvam u vazduh dim
ispod crvenog fenjera mesečine,
gde smo zajedno u naizgled
haotičnom kretanju mrava,
i grlim vas rukama od dima,
i moje su reči od dima,
i granice naših dodira su od dima
samo se mi smanjujemo u njima.
Ovaj grad je
jedan od mnogih gradova
gde živimo u raskalašnoj zabludi
da nam se nikad neće desiti
ono što se dešava drugima.
Ovaj grad je prodao
svih deset božijih zapovesti vlažnim snovima,
još od vremena kad su počupali sve plotove
odakle smo gledali svet naslonjeni leđima,
i posadili divove od betona i čelika.
Sada imamo smog u srcima,
imamo lepljivi šlajm patnje u plućima
na koji lepimo sopstvenu decu,
nedodirljivi letimo prostorom
u zaključanim crvenim balonima,
udaramo u šuplje zidove od trske –
zidove strepnje i straha.
Ovaj grad je iluzija,
crveni tepih za budale i zveri,
pion u igri staklene kiše prestiža,
jevanđelje trule aorte pohlepe.
Hodamo trotoarom raširenih zenica,
tu gde se rodila vatra,
pokupila tugu iz vetra
i počela da divlja.
Ovaj grad je falsifikat spokoja,
paun sa vilicom pit bula
i melje nas u iskonskoj mašini,
mašini za mlevenje mesa, bez anestetika.
Ovaj grad spava sa nama kao grinja
na mekim jastucima hedonizma.
Ovaj grad viri iz vene
heroinske svakodnevnice nedužne dece.
Ovaj grad je zvekir
ispred zaključanih vrata tavana i podruma,
gde po navici čuvamo
sebe od sebe, i sebe od opčinjenosti
ljubavlju, saosećanjem, srećom.
Duvam u vazduh dim
ispod crvenog fenjera mesečine,
gde smo zajedno u naizgled
haotičnom kretanju mrava,
i grlim vas rukama od dima,
i moje su reči od dima,
i granice naših dodira su od dima
samo se mi smanjujemo u njima.
Ovaj grad je
jedan od mnogih gradova
gde živimo u raskalašnoj zabludi
da nam se nikad neće desiti
ono što se dešava drugima.
Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 7. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala
Više o knjizi:
